Ko štiti prava naših radnika u Rusiji i Ukrajini?

Prema poslednjim podacima Privredne komore Srbije, u Rusiji je radno angažovano do 5.000 radnika iz Srbije. U javnosti se pojavljuju različite brojke, a precizne informacije koliko je tačno naših radnika u Rusiji i Ukrajini, kao i koliko se njih zbog vojnog sukoba vratilo u Srbiju, nema ni resorno ministarstvo rada.

“Poslove zapošljavanja, uključujući i poslove posredovanja u zapošljavanju u inostranstvu, shodno propisima Republike Srbije mogu obavljati nosioci poslova zapošljavanja, odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje i registrovane agencije za zapošljavanje”, navode za Biznis.rs u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Zakonom je, kako objašnjavaju, propisana i neophodna zaštita lica u postupku zapošljavanja u inostranstvu koju su dužne da obezbede Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje koje imaju dozvolu za rad ovog ministarstva.

“Cilj zakonskih odredbi koje se odnose na zaštitu lica koja se zapošljavaju u inostranstvu je da se obezbedi zaštita od mogućih zloupotreba. Navedeno podrazumeva, pored ostalog, i informisanje radnika o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje u inostranstvu, uslovima rada i života, pravima i obavezama na radu, o oblicima i načinu zaštite u skladu sa ugovorom o zapošljavanju u inostranstvu, kao i o pravima po povratku sa rada iz inostranstva, u skladu sa zakonom”, ističu u ministarstvu.

U skladu sa tim, ministarstvo raspolaže samo podacima o posredovanju u zapošljavanju u inostranstvu od strane Nacionalne službe za zapošljavanje i licenciranih agencija za zapošljavanje.

“Na osnovu podataka koje su licencirane agencije unele u jedinstvenu evidenciju, tokom 2021. godine u Ruskoj Federaciji se posredstvom agencija zaposlilo 970 državljana Republike Srbije, dok se u prva tri meseca 2022. godine na taj način zaposlilo 130 naših građana. Državljani Republike Srbije koji su se zaposlili posredstvom licenciranih agencija u Ruskoj Federaciji uglavnom su zaposleni u građevinskoj delatnosti”, navode u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ukoliko je potrebno, zaposleni se za vreme boravka u inostranstvu mogu radi zaštite obratiti i diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u zemlji zaposlenja, dodaju u resornom ministarstvu.

U Sindikatu radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije za naš portal navode da nemaju podatke o broju naših radnika u Rusiji i Ukrajini jer naši ljudi u ove zemlje uglavnom idu preko agencija ili malih firmi koje se otvaraju samo kako bi odvodile radnike.

“Ne znamo gde su angažovani naši radnici. Znamo za jednu hrvatsku firmu koja je angažovala radnike da rade cevovod u Sibiru. Oni su za nas u Srbiji faktički nepostojeći, odvode ljude, a nema ih na adresama na kojima su prijavljeni”, kaže predsednik ovog sindikata Saša Torlaković i dodaje da o radnicima moraju da postoje tačni podaci jer elektronski moraju da se prijave svi oni koji odlaze na rad u inostranstvo.

“Znači, moraju da postoje precizni podaci – u koje su to firme otišli, gde rade, gde ti radnici borave, da li su prijavljeni. Sve to mora da postoji, a ne da nagađamo koliko je radnika otišlo”, ističe on.

Prema njegovom mišljenju, to znači da ljudi odlaze preko agencija koje ne prijavljuju radnike ili se otvaraju mešovita preduzeća, pa ih direktno zapošljavaju u inostranstvu.

“Poslednja firma iz našeg sistema koja je odvela radnike u Rusiju, da rade za Olimpijadu u Sočiju, zvanično je bilo užičko Jedinstvo. Oni su vodili radnike, zapošljavali, prijavljivali, isplaćivali inostrane dnevnice i radili po zakonu“, zaključuje Torlaković.