Ko sve proizvodi struju u Srbiji: Svaka peta kompanija bez zaposlenih i prihoda

Elektroprivreda Srbije – to je prva asocijacija i odgovor na pitanje ko proizvodi struju u našoj zemlji, ali podaci bonitetne kuće CompanyWall kažu da je za tu delatnost u Srbiji registrovana čak 1.131 kompanija.

Za razliku od državnog giganta sa 20.000 zaposlenih i prihodima koji su prema finansijskom izveštaju za 2022. godinu dostigli gotovo 370 milijardi dinara, u toj delatnosti posluje i 227 firmi bez zaposlenih i prihoda, što znači da je svaka peta kompanija u te kolone poslednjeg predatog izveštaja upisala nulu.

Električna energija u Srbiji proizvodi se u hidroelektranama, uključujući i mini hidroelektrane, zatim u termoelektranama i toplanama, kao i u vetro i solarnim elektranama. I dok je odgovor na pitanje ko proizvodi najviše struje i ostvaruje najveće prihode jednostavan, pošto EPS za sada nema konkurenciju, pregled podataka o ostvarenim prihodima i dobiti „ostalih“ proizvođača u poslednjoj godini za koju su dostupni finansijski izveštaji otkriva daleko više o ključnim igračima u toj delatnosti.

Tako je na drugom mestu naše rang liste na osnovu podataka CompanyWall-a o visini prihoda ostvarenih u 2022. godini – Gazprom energoholding Serbia TE-TO Pančevo, koja je puštena u komercijalni rad u oktobru te godine, a koja je do kraja te poslovne godine ostvarila prihod od blizu 8,5 milijardi dinara.

„Termoelektrana-toplana (TE-TO) Pančevo je kombinovano gasno-parno postrojenje električne snage do 200 MW. Planirana proizvodnja električne energije na godišnjem nivou iznosi oko 1.400 GWh. Projekat izgradnje TE-TO Pančevo zajednički su realizovali NIS a.d. Novi Sad i Gazprom energoholding preko kompanije Gazprom energoholding Serbia d.o.o, gde NIS a.d. ima učešće od 49 odsto, a JAD Centrenergoholding 51 odsto. Vrednost projekta je oko 192 miliona evra“, objavio je NIS povodom puštanja u rad prve gasno-parne elektrane u Srbiji koja radi na prirodni gas.

Na trećem mestu rang liste prema ostvarenim prihodima u 2022. godini već dolazimo do proizvođača struje iz vetra – obnovljivog izvora koji je pravi hit među investitorima u Srbiji. Radi se o kompaniji Vetroelektrane Balkana (WEBG) u suvlasništvu Abu Dhabi Future Energy Company-PJSC Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (60 odsto), nemačke razvojne finansijske institucije DEG (10 odsto) i finske razvojne kompanije za energetsku infrastrukturu Taaleri Energia (30 odsto).

U vlasništvu WEBG je Čibuk 1, najveći vetropark u Srbiji kapaciteta 158 megavata, a kompanija WEBG je na kraju 2022. prijavila ukupan prihod od 5,9 milijardi dinara.

Među prvih pet proizvođača prema ostvarenim prihodima su i Electrawinds K-Wind i MK-Fintel Wind. Electrawinds K-Wind, u vlasništvu Balkan Energies – Serbia 1 B.V. je u 2022. ostvario prihod od 3,1 milijarde dinara, a ova kompanija je nosilac projekta Vetropark Kovačica, prvog vetroparka priključenog na domaću elektromrežu.

U „veliku petorku“ ulazi i MK-Fintel Wind AD, u kojoj su suvlasnici Fintel Energija AD sa 54 odsto i MK Holding sa 46 odsto, i koji je u 2022. ostvario 2,1 milijardu dinara prihoda. MK Group je tokom Kopaonik biznis foruma objavila da je do sada izgradila tri vetroparka u Vojvodini, a za maj je najavila otvaranje „Krivače“, svog prvog vetroparka u Istočnoj Srbiji, vrednog 165 miliona evra.

MK group će, kako je rekao generalni direktor Mihailo Janković, do 2026. investirati 900 miliona evra u projekte obnovljivih izvora energije.

Ko su onda sve te kompanije bez prihoda i zaposlenih? Ono što se sigurno može zaključiti je da su to mahom preduzeća koja još razvijaju svoje projekte, ali su neka među njima već napravila konkretne korake – poput predaje zahteva za priključenje na elektromrežu.

Među njima je, primera radi, kompanija Elektrana Sajan 1, koja je podnela zahtev za priključenje na elektromrežu solarne elektrane Solar Ekopark, a prema klasifikaciji javnog preduzeća Elektromreže stigli su do prve faze u tom procesu, pa je potpisan Ugovor o izradi Studije priključenja.

Postupak priključenja, inače, ima grubo rečeno tri faze – posle izrade Studije priključenja sledi potpisivanje Ugovora o izradi planske i tehničke dokumentacije i pribavljanju dozvola za izgradnju, a potom i Ugovora o praćenju gradnje priključka.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall za 2022. godinu, među kompanijama koje su registrovane za delatnost prozvodnje struje, a koje nisu imale prihoda ni zaposlenih, nalazi se i beogradska Vat Energija u većinskom vlasništvu holandske firme P.D.& I. Power Development and Investment B.V. sa Vat Portugal kao manjinskim suvlasnikom, koja se u arhivi ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pominje u vezi sa projektom „farme vetrogeneratora“ Nikine vode. Nikine vode su takođe na aktuelnoj listi podnetih zahteva za priključenje na mrežu.

Prihoda ni zaposlenih u 2022. nije imala ni kompanija Kućani-2017 iz Raške, niti Kuća Sunca iz Beograda, dok je firma RB-Solar Plus VG iz Velikog Gradišta sa razlogom na tom spisku, pošto se nalazi u procesu likvidacije.

Prošle godine je, inače, sa primenom počela nova regulativa za priključenje na prenosni sistem, odnosno domaću elektromrežu, a jedna od ključnih novina je uvođenje obaveze dostavljanja bankarske garancije u iznosu od 25.000 evra po MW snage na mestu priključenja.

„Prema poslednjim podacima Elektromreže Srbije, broj podnetih zahteva za priključenje solarnih i vetroelektrana na prenosnu mrežu u zemlji značajno je opao u periodu od novembra 2023. do februara 2024. godine, sa 21,5 GW na svega 11,1 GW. Glavni uzrok ovog značajnog smanjenja leži u donošenju nove regulative koja zahteva dodatne garancije za investitore i uređuje problem hiperprodukcije zahteva“, ocenio je u pisanoj izjavi Nenad Jovanović iz kompanije Mott MacDonald, koju je objavilo Udruženje OIE Srbija.

To udruženje je u saopštenju podsetilo da su u prethodne dve godine ukazivali na problem hiperprodukcije projekata i prevelikog broja zahteva za priključenje i apelovali da se usvoji adekvatna regulativa koja će uvesti red u oblast priključenja i rasteretiti operatore prenosnog i distributivnog sistema električne energije.

Poslovanje u delatnosti proizvodnje električne energije
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi	Rezultat poslovanja
EPS AD Beograd	369.532.944.000	-74.593.679.000
Gazprom energoholding Serbia TE-TO Pančevo d.o.o.	8.488.182.000	2.704.590.000
WEBG DOO BEOGRAD	5.913.697.000	1.923.459.000
Electrawinds K-Wind d.o.o.	3.121.546.000	461.738.000
MK-FINTEL WIND AD	2.106.067.000	738.283.000
EPS – JP TE KOSOVO SA PO OBILIĆ	1.558.470.000	-928.567.000
Elicio Ali VE d.o.o.	1.412.984.000	446.405.000
VINEX ETIL DOO LUKIĆEVO	731.802.000	25.232.000
BIOGAS ENERGY DOO ALIBUNAR	707.189.000	99.375.000
GREEN ENERGY POINT DOO	455.292.000	6.339.000
MINI HYDRO INVESTMENTS DOO BEOGRAD	369.553.000	147.888.000
VETROPARK KULA D.O.O.	315.056.000	195.389.000
Elicio Mali WF	275.981.000	78.511.000
EEG DOO BEOGRAD	269.483.000	167.798.000
FARM ENERGY DOO BEOGRAD	259.572.000	0
CRNI VRH POWER DOO	232.340.000	20.000
ENERGO-ORAHOVO DOO SENTA-GORNJI BREG	198.696.000	3.740.000
Bio Gold Energy doo	197.426.000	34.175.000
SM ENERGY DOO SREMSKA MITROVICA	193.950.000	39.182.000
BIO LIFE ENERGY DOO	189.316.000	-35.450.000
*svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima