Koji sve dodatni troškovi očekuju kupce nekretnina?

Kupovina stana često, osim same cene nekretnine, donosi i dodatne nepredviđene troškove. Kada je reč o kupovini stana u izgradnji, razlikuju se procedure za gotovinske i kreditne kupce.

Jedan od prvih dodatnih troškova za kupce stana za gotovinu je overa dokumentacije kod notara.

“Ovaj trošak zavisi od vrednosti kupoprodajnog ugovora. Na primer, za stan koji košta 100.000 evra overa kod notara košta oko 40.000 dinara. Ovaj izdatak može biti podeljen u dve rate, ukoliko kupovina podrazumeva sklapanje predugovora i glavnog ugovora. Nakon kompletne isplate stana potrebno je platiti trošak izdavanja Clausule Intabulandi koji iznosi 4.000 dinara. To je dokument koji omogućava upis prava svojine na ime kupca u Katastar nepokretnosti”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs izvršni i operativni direktor kompanije City Expert Miloš Mitić.

Kod kupovine novogradnje od investitorske kompanije PDV iznosi 10 odsto na ukupnu cenu nekretnine.

Kupci koji prvi put kupuju stan imaju pravo na povraćaj PDV-a od države za površinu do 40 kvadratnih metara za vlasnika stana i po 15 kvadratnih metara za svakog dodatnog člana domaćinstva.

U slučaju kupovine od fizičkog lica, kao i kod starogradnje, umesto PDV-a plaća se porez na prenos apsolutnih prava u visini od 2,5 odsto vrednosti nekretnine. Postoji mogućnost oslobađanja od ovog poreza za kupce koji kupuju svoju prvu nekretninu.

Zakonom o porezima na imovinu propisano je da je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava prodavac. Međutim, u najvećem broju kupoprodajnih procesa kupac preuzima ovu obavezu na sebe. U slučaju dogovora prodavca i kupca da će ovaj porez platiti kupac, neophodno je da se ta obaveza definiše u ugovoru o prodaji nepokretnosti.

Čak i u slučaju da je ugovorom o prodaji nepokretnosti ugovoreno da će porez platiti kupac, poresko rešenje će glasiti na ime prodavca, jer zakon njega prepoznaje kao poreskog obveznika, dok će kupac biti naznačen kao solidarni dužnik.

To praktično znači da će, u slučaju da kupac ne plati porez, prinudna naplata biti pokrenuta protiv prodavca koji će biti dužan da ga plati, a potom da od kupca zahteva refundaciju plaćenog iznosa. Poreska prijava koja se podnosi radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava takođe mora da glasi na prodavca.

Pored svih navedenih troškova, kupci koji uzimaju stambeni kredit za kupovinu nekretnine moraju računati i na dodatne naknade.

“Pre svega, tu su troškovi izrade predugovora i ugovora. Ovi troškovi su obavezni, a iznos zavisi od vrednosti nekretnine i notarskih taksi. Iznos za troškove založne izjave varira u zavisnosti od vrednosti nekretnine, ali obično se kreće u rasponu od 15.000 do 30.000 dinara”, kaže Mitić.

Troškovi obrade kredita zavise od banke i uključuju troškove procenitelja, koji se često kreću između 120 i 150 evra. Ukupno, ovi troškovi mogu dostići i do 1.000 evra. Tu je i plaćanje provizije za prenos novca u banci.

Prilikom plaćanja, preporučuje se da kupac i prodavac imaju račune u istoj banci kako bi se izbegle visoke provizije. Troškovi za transfer unutar iste banke su najniži, dok provizije za transfer između različitih banaka mogu iznositi od 5.000 do 16.000 dinara.

Kako banka stambeni kredit isplaćuje u dinarima, a prodavcu se plaća u evrima, može doći do razlike između srednjeg i kupovnog kursa. Da bi prodavac dobio tačan iznos u evrima, potrebno je doplatiti ovu razliku.