MMF: Sukob u Persijskom zalivu oborio rast globalne privrede

Globalna ekonomija ponovo je suočena sa rizikom da bude izbačena iz ravnoteže – ovoga puta zbog sukoba na Bliskom istoku, piše portal RTS.

Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, rast globalne privrede iznosiće 3,1 odsto u 2026. godini i 3,2 odsto u 2027. godini. Time je procena rasta za ovu godinu smanjena za 0,2 procentna poena u odnosu na prognozu iz januara, dok je očekivani rast za sledeću, 2027. ostao nepromenjen. Rast globalne privrede predstavlja usporavanje u odnosu na nedavni tempo od oko 3,4 odsto, što je bio prosek za 2024. i 2025. godinu.

I dok MMF očekuje smanjenje stope globalnog rasta, globalna ukupna inflacija će porasti na 4,4 odsto u 2026. godini, a zatim opasti na 3,7 odsto u 2027. godini.

Navode se i dva pesimistična scenarija. U prvom nepovoljnom scenariju, uz veće i dugotrajnije povećanje cena energije, globalni rast bi dodatno usporio na 2,5 odsto u 2026. godini, dok bi inflacija dostigla 5,4 odsto.

U još nepovoljnijem scenariju, u kojem dolazi do većih oštećenja energetske infrastrukture u regionu Perijskog zaliva, negativan uticaj na globalnu privredu bio bi još veći – globalni rast bi pao na svega 2 odsto u 2026. godini, dok bi ukupna inflacija premašila 6 odsto do 2027. godine.

Dva alternativna scenarija za Srbiju se ne navode, ali u dokumentu piše da bi uticaj na tržišta u razvoju i ekonomije u razvoju bio gotovo dvostruko veći nego na razvijene ekonomije.

MMF je korigovao i procene rasta za Srbiju, pa se tako očekuje da rast uspori na 2,8 odsto ove godine.

Prethodna, januarska prognoza rasta za Srbiju bila je tri odsto, dok je u oktobru prošle godine MMF procenjivao da će srpska ekonomija u 2026. godini porasti 3,6 odsto. Sa druge strane, MMF očekuje da inflacija u Srbiji ubrza i da do kraja 2026. godine bude iznad cilja Narodne banke Srbije i iznosi 5,2 odsto, objavljeno je u Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama.

Kristalina Georgijeva, generalna direktorka MMF-a, ocenila je da smo suočeni sa klasičnim šokom na strani ponude, koji je opisala sa tri reči: veliki, globalni i asimetričan, navodi RTS.

„Veliki je zato što je dnevni protok nafte u svetu smanjen za oko 13 odsto, a protok tečnog prirodnog gasa za oko 20 odsto. Globalan je zato što sada svi plaćamo više za energente i suočavamo se sa poremećajima u lancima snabdevanja širom sveta. Asimetričan je zato što njegov uticaj zavisi od toga da li je neka zemlja izvoznik ili uvoznik energije, kao i od njenog fiskalnog i političkog prostora za reakciju“, rekla je Georgijeva i dodala da, kao i uvek, šok na strani ponude podiže cene.