Momirović: U Srbiji će do 2027. usluge elektronske trgovine koristiti 4,5 miliona građana

Ministar trgovine Tomislav Momirović izjavio je danas da tržište elektronske trgovine u Srbiji beleži dvocifren rast, a očekuje se će do 2027. godine oko 4,5 miliona građana koristiti te usluge.

„Broj realizovanih transakcija kupovine roba i usluga na internetu u 2023. godini bio je veći od 58 miliona. Vrednost tih transakcija se uvećava iz godine u godinu, pa je vrednost dinarskih transakcija u 2023. godini iznosila nešto više od 114 milijardi dinara, a realizovane transakcije u stranim valutama prošle godine imale su vrednost veću od 700 miliona evra“, rekao je on je na predstavljanju rezultata „Ankete 1.000  preduzeća u Srbiji za 2022/23“ u Privrednoj komori Srbije (PKS), prenosi Beta.

On je istakao kako je ohrabrujuće što je anketa pokazala da približno tri četvrtine srpskih privrednika smatra nove tehnologije važnim za svoje poslovanje.

Momirović je istakao i da danas svaka druga firma u Srbiji ima svoju veb stranicu, kao i da u odnosu na prethodni period, 87 odsto kompanija veruje da je online prodaja važna za njihovo poslovanje.

„Ministarstvo trgovine je prepoznalo elektronsku trgovinu kao važan segment poslovanja, imajući u vidu njen rastući značaj i potencijale koje ima“, istakao je on.

Ukazao je i da firme koje poseduju sajt i online prodaju, manje zavise od domaćeg tržišta i izvoze dvostruko više proizvoda ili usluga od preduzeća koje nemaju sajt.

Zbog svega toga je naveo da će Ministarstvo trgovine preduzeti sve potrebne korake kako bi odgovorili na ove izazove, a posebno kada je reč o borbi protiv nelegalne trgovine na internetu.

Najavio je i nastavak rada sa privrednicima kada je reč o razvoju i edukaciji u vezi sa online trgovinom, a radiće i na suzbijanju sive ekonomije na internetu, unapređenju pravnog okvira i razvoju tržišta zasnovanog na principima fer konkurencije.

Naglasio je i da će rezultati „Ankete 1.000  preduzeća u Srbiji za 2022/23“, pomoći da svi još bolje shvate s kojim se izazovima suočavaju mala i srednja, ali i velika preduzeća.

„To će nam pomoći da stvorimo osnove za kreiranje efikasnih mera za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji, jer su adekvatne informacije o tržišnim kretanjima veoma važne kako bi procenili gde želimo da idemo, koji su nam prioriteti i kako da ih ostvarimo“, rekao je Momirović.

Ministar privrede Srbije Slobodan Cvetković izjavio je danas da je cilj ankete bio sticanje uvida o problemima sa kojima se mala i srednja preduzeća suočavaju, kao osnove za dijalog sa nadležnim institucijama i kreiranje efikasnih mera za unapređenje uslova poslovanja.

„Naš cilj je stvaranje pogodnog poslovnog okruženja koje će omogućiti prosperitet našim privrednicima i preduzetnicima“, rekao je ministar i dodao da je istraživanje 1.000 preduzeća bitan izvor informacija o stavovima privrede, njihovom viđenju poslovnog okruženja i sprovedenih reformi.

Kako je naveo, rezultati ankete ukazuju na pozitivne promene u poslovanju sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Srbiji, kao i na optimizam privrede u vezi sa očekivanjima u narednom periodu.

Podsetio je da Ministarstvo privrede godinama unazad sprovodi mere podsticaja za startap kompanije, malih i srednjih preduzeća i žensko preduzetništvo.

„Ova anketa pokazala je da možemo slobodno da kažemo da smo zadovoljni sa merama koje imamo u odnosu na privredu“, kazao je Cvetković.

Dodao je da će Ministarstvo privrede u narednom periodu, nakon detaljne analize svih efekata ankete, raditi na unapređenju određenih segmenata kako bi stvorili kvalitetniji privredni ambijent.

Prema njegovim rečima, optimističan je podatak da je tokom prošle godine porastao broj preduzetnika koji su se registrovali i da je to potvrda da je u Srbiji privredni ambijent kvalitetan i da se privreda uspešno nosi sa globalnim dešavanjima.

On smatra da je za privredu Srbije najznačajniji ravnomerni regionalna razvijenost.

On je podsetio i da je prema poslednjim podacima iz 2022. godine mala i srednja preduzeća i preduzetnici čini 99,9 odsto svih privrednih subjekata u Srbiji, kao i da angažuje 63,8 odsto zaposlenih i ostvaruje 65,5 odsto prometa.

Taj sektor, prema njegovim rečima, stvara i 60,5 odsto bruto dodate vrednosti i učestvuje u izvozu sa 36,6 odsto.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež kazao je da privrednicima nedostaje dostupnost finansija, a većina mikro i malih preduzeća najviše se finansira iz sopstvenih sredstava.

„Dakle, imaju još uvek problem da dođu do finansijskih proizvoda, pogotovo u poslednjih godinu dana kada novac nikada nije bio skuplji u zadnjih 15 do 20 godina“, rekao je Čadež.

Predsednik PKS je istakao da je anketa istakla temu koja se ponavlja godinama, a to je nedostatak kvalifikovanih kadrova i radne snage.

Kazao je i da resorna ministarstva prihvataju inicijative koje dolaze iz privrede i da nikada više inicijativa Vlada Srbije nije prihvatila kao u prethodnoj godini – 74 prihvaćene inicijative iz privrede, što prema rečima Čadeža, potvrđuje da dijalog ne samo da postoji nego je funkcionalan i radi za privredu.

„Moramo da radimo, i to se vidi iz ankete, na pronalasku alternativnih vidova finansiranja i mikrofinansiranja, pogotovo za mala i srednja preduzeća“, rekao je Čadež.

Najavio je i da se kroz saradnju sa Ministarstvom privrede pripremaju novi predlozi za unapređenje programa namenjenih podršci privrednicima.

Ukazao je i da je PKS proteklih osam godina radila na uvođenju privrede u obrazovni sistem Srbije kroz dualno obrazovanje.

„Došli smo u fazu kada moramo da učinimo dodatne korake i prilagodimo neke zakone kako bi što više vremena učenici provodili u stručnim školama, a da i kompanije i učenici od toga imaju korist. I tu imamo nove predloge, čim se bude formirala nova vlada“, rekao je Čadež.

Dodao je i da su izazovi za privredu Srbije zelena tranzicija i digitalna transformacija, i da je zbog toga PKS osnovao Centar za održivo poslovanje gde privrednici mogu da dobiju savete i podršku kada je u pitanju nova regulativa EU za izvoznike i dobavljače.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da će biće potrebno puno vremena da Srbija dostigne zemlje EU u životnom standardu i da su nužne dodatne reforme kako bi se situacija preokrenula.

„Zbog toga je EU predložila novi Plan rasta za Zapadni Blakan, čiji je cilj da poveća nivo ekonomskog približavanja Srbije i regiona zemljama EU. Cilj je da se udvostruči bruto domaći proizvod po glavi stanovnika na Zapadnom Balkanu u narednoj deceniji, i da građani i kompanije osete koristi od članstva u EU što je pre moguće“, kazala je ona.

Kako je podsetila, glavna je integracija na jedinstveno tržište EU pre članstva, uz šest milijardi evra bespovratnih sredstava i povoljnijih zajmova za šta je nužna reformska agenda svake od zemalja na Zapadnom Balkanu koja je skup ambicioznih i ciljanih reformi koje će ukloniti ključne prepreke za ekonomski razvoj.

Ona je objasnila da je stvaranje predvidljivog i podsticajnog poslovnog okruženja jedan od uslova za domaće ulagače, ali i komapnije iz EU.

Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara kazao je da je cilj te finansijske institucije u Srbiji da se uspostavi adekvatno poslovno okruženje koje neguje organski rast od mikrio u mala preduzeća, od malih u srednja, a od srednjih u velika, kao i da se stvaraju firme koje bi napredovale do međunarodnog poslovanja.

„Fokus Svetske banke je da administrativne procedure budu jednostavnije za razumevanje i korišćenje i da se uštedi novac kroz digitalizaciju i pojednostavljivanje usluga koje država pruža poslovnom sektoru. Važno je da preduzeća imaju pristup finasiranju u ranoj fazi svog rasta, a ne da se oslanjaju samo na sopstvene resurse“, kazao je Pontara.

On je ocenio i da je sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji uprkos izazovima, očuvao  svoju otpornost i pozitivne izglede za budućnost, naglašavajući da preduzetnici žele predvidljivije, transparentnije uslove poslovanja i jednaka pravila igre za sve.

Anketa je rađena u periodu oktobar-novembar 2023. na uzorku od 1.047 preduzeća i preduzetnika realizovali advokatska kuća SOG i agencija IPSOS.  Ona je sastavni deo projekta Svetske banke i Delegacije Evropske unije u Srbiji „EU za bolje poslovno okruženje – EU4BE“, čiji je cilj poboljšanje konkurentnosti srpske privrede i privatnog sektora.