Nikao novi biznis dostavljanja domaće hrane

Kada je pandemija korona virusa privremeno otežala kupovinu direktno od proizvođača, naši ljudi su svoje proizvode počeli da dostavljaju na kućnu adresu. Pokazalo se vremenom da je tako nikao novi biznis.

U taj posao upustila se i Ana Karanović, koja se, nakon završenih studija, vratila na porodično imanje gde danas proizvodi dimljeni kačkavalj, kopaonički kajmak, kiselo mleko, a u Beograd dolazi na dve nedelje sa uvek punim kombijem, piše RTS.

„Dok sam studirala više sam bila gladna nego sita, ne zato što nisam imala novca da kupim hranu već šta god da sam kupila nije bilo ni nalik onome što imam kod kuće. Tada sam shvatila da je ono što se kod nas gaji i proizvodi pravo blago“, Karanović iz Ukusa Kopaonika.

Na tezgi kod Radića, služi se doručak. Najbolja reklama je kada ljudi probaju, pa požele još da ponesu kući. Sledeće godine ova porodica slavi 20 godina od prve napravljene tegle ajvara.

„Tajna uspeha je ljubav prema tom poslu. Majka kaže, danas je 100. dan kako ljušti ajvar. Kaže ona meni, muka mi je više od paprike i ajvara, ali ga volim“, izjavio je za RTS proizvođač hrane Vladimir Radić.

Zbog ljubavi se i Aleksandra Pavlović vratila u Brus, gde sada sa svojim suprugom pravi ajvar, džem od šumskog voća i voćne sokove.

„Koliko god da je dan dugačak on je kratak da se sve uradi. Imam dvoje male dece, ustajem oko šest ujutru, spremam ih, vodim ih u vrtić, a ja idem u radnju, gde me čekaju radnice koje ljušte papriku, na primer kada je sezona ajvara. I kući idem oko devet ili deset uveče“, priča za RTS proizvođač hrane Aleksandra Pavlović.

Iz Banata svake nedelje Relja i Stojan dolaze u Beograd kako bi do kupaca dovezli ono što, kako šaljivo Stojan kaže za svoju suprugu, srce njihovog posla napravi.

„Prvo su naše bake pravile za nas, pa smo mi kasnije počeli da pravimo za sebe, to je išlo tako što je često ostajalo više nego što nam treba i onda smo krenuli rodbini, prijateljima da dajemo, i zato što jednostavno ne bacamo hranu“, objašnjava za RTS proizvođač hrane Relja Jarkovački.

Da sve što rade ima smisla, potvruđuju oni koji njihove štandove posećuju godinama. Neko iz ljubavi, neko zato što mora. Često umorni, ali uvek spremni da ugoste, popričaju.

Ubrzo, ovi proizvođači moraju nazad na svoja imanja, kako bi počeli sa pripremom za narednu isporuku.