Nova pravila za prekogranična spajanja firmi od 2027. godine

Novi propisi, čija je primena predviđena od 2027. godine, trebalo bi da olakšaju povezivanje domaćih i stranih kompanija, pojednostave određene korporativne procedure i omoguće lakše poslovanje na tržištu Evropske unije.

Izmenama zakona određeni su postupci pripajanja i spajanja privrednih društava koja posluju u Srbiji sa kompanijama iz država članica Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora. Poseban značaj ima mogućnost prenosa celokupne imovine i obaveza sa jednog društva na drugo, bez potrebe da kompanija koja se pripaja prethodno prolazi kroz postupak likvidacije.

Pravnik Siniša Minić ukazuje na značaj jasnog definisanja procedura u ovakvim poslovnim transakcijama, budući da prekogranično povezivanje podrazumeva saradnju kompanija koje posluju u različitim pravnim sistemima. Za privredna društva važno je da unapred budu upoznata sa obavezama, dokumentacijom i pravnim posledicama koje nastaju sprovođenjem statusnih promena.

„Novi propisi trebalo bi da omoguće srpskim kompanijama jednostavnije povezivanje sa evropskim partnerima, dok bi stranim društvima trebalo da olakšaju preuzimanje i integraciju domaćih preduzeća. Zakon predviđa i zaštitu zaposlenih, manjinskih akcionara i poverilaca, čiji interesi mogu biti značajno pogođeni promenama vlasničke i organizacione strukture“, objašnjava pravnik.

Jedan od najvažnijih koraka u postupku prekograničnog pripajanja ili spajanja jeste priprema zajedničkog nacrta ugovora. Ovaj dokument sadrži informacije o kompanijama koje učestvuju u procesu, pravilima zamene akcija, posledicama statusne promene po zaposlene i pitanjima koja se odnose na finansijske izveštaje.

Nacrt ugovora mora biti dostupan javnosti najmanje mesec dana pre donošenja konačne odluke akcionara. Time se zainteresovanim stranama omogućava da se upoznaju sa planiranom transakcijom i njenim posledicama pre nego što bude doneta odluka o njenom sprovođenju.

Pored zajedničkog nacrta ugovora, nadležni organi društava pripremaju izveštaje o efektima spajanja, dok nezavisni revizori procenjuju pravičnost transakcije i uslove zamene akcija. Njihova uloga je posebno značajna kada se vrednost udela ili akcija jednog društva razmenjuje za akcije drugog društva.

„U određenim slučajevima zakon predviđa pojednostavljivanje postupka. Ukoliko sticalac već poseduje 90 odsto udela u društvu koje se pripaja, nije potrebno donošenje odluke skupštine, a izveštaji se ne moraju pripremati. Ovakvo rešenje omogućava da se izbegnu pojedine formalnosti kada već postoji visok stepen vlasničke povezanosti između kompanija. Nakon registracije, pripajanje se ne može oglasiti ništavim, čime se obezbeđuje stabilnost pravnih odnosa nastalih sprovođenjem statusne promene“, navodi Minić.

U postupku prekograničnog pripajanja značajnu ulogu ima javni beležnik, koji izdaje ispravu kojom se potvrđuje da je čitav postupak sproveden u skladu sa zakonom. Ukoliko postoje sudski postupci povezani sa pripajanjem, oni se navode u javnobeležničkoj ispravi.

Kada je društvo sticalac registrovano u Srbiji, registracija se obavlja uz potvrdu da je postupak sproveden u skladu sa zakonom druge države. Nakon registracije, obaveštenje se dostavlja nadležnim organima te države.

Društvo koje se pripaja briše se iz registra tek nakon što bude potvrđena registracija u drugoj državi. Pravne posledice pripajanja nastupaju danom registracije, što znači da se od tog trenutka primenjuju zakonom predviđene posledice prenosa imovine, obaveza i drugih prava.

„Ukoliko su za prenos određene imovine potrebne dodatne procedure, odgovornost za njihovo sprovođenje preuzima društvo sticalac. Time se precizira ko je dužan da obezbedi završetak svih administrativnih i pravnih radnji potrebnih za potpuno sprovođenje transakcije“, kaže advokat.

Izmene Zakona o privrednim društvima uređuju i mogućnost osnivanja evropskog društva u Srbiji. Reč je o pravnoj formi koja je namenjena kompanijama koje posluju u više evropskih država i žele da svoje poslovanje organizuju u okviru jedinstvenije korporativne strukture.

Evropsko društvo može nastati pripajanjem ili spajanjem akcionarskih društava iz Srbije i drugih država, osnivanjem holdinga koji čine najmanje dva društva, od kojih je jedno registrovano u Srbiji, kao i formiranjem kontrolisanog društva od strane najmanje dva društva iz Srbije i inostranstva.

Još jedna mogućnost jeste promena pravne forme akcionarskog društva koje najmanje dve godine ima ogranak ili kontrolisano društvo u drugoj državi. Za osnivanje evropskog društva u Srbiji propisan je minimalni osnovni kapital od 120.000 evra. Finansijski iznosi iskazuju se u evrima, dok se plaćanje vrši u dinarima prema zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.

„Kompanije koje žele da osnuju evropsko društvo putem pripajanja moraju pripremiti zajednički nacrt ugovora. U njemu se navode nazivi društava koja učestvuju u postupku, pravila zamene akcija, posledice pripajanja po zaposlene i podaci koji se odnose na finansijske izveštaje. Dokument mora biti objavljen najmanje mesec dana pre konačne odluke akcionara. U postupku se angažuju i revizori koji procenjuju pravičnost zamene akcija i uslove pod kojima se kompanije povezuju“, pojašnjava propise naš sagovornik.

On kaže da kada je jedna kompanija jedini vlasnik druge, procedura može biti pojednostavljena i ne zahteva donošenje odluke skupštine.

„Osnivanje evropskog društva proizvodi pravne posledice u trenutku registracije, uključujući prenos imovine i obaveza sa društava koja se pripajaju. Zaposleni zadržavaju pravo učešća u odlučivanju u skladu sa propisima Srbije i drugih država u kojima društvo posluje“, navodi Minić.

Zakon predviđa i mogućnost formiranja evropskog holdinga, koji dozvoljava povezivanje kompanija iz različitih evropskih država u okviru zajedničke vlasničke i upravljačke strukture. Društva koja žele da osnuju holding moraju pripremiti detaljan plan osnivanja. Ovaj dokument sadrži osnovne elemente budućeg društva, uključujući planirani osnovni kapital i proporcije udela kompanija koje učestvuju u njegovom formiranju. Posebno je propisano da najmanje 50 odsto akcija ili udela mora imati pravo glasa, kako bi se obezbedila odgovarajuća upravljačka struktura.

Nakon što skupštine društava usvoje plan osnivanja, akcionari imaju tri meseca da odluče da li će uložiti svoje akcije. Ukoliko budu ispunjeni svi zakonski uslovi, kompanije su dužne da o postupku obaveste javnost putem svojih internet stranica i registra u kojem su upisane.

„Ako se holding registruje u Srbiji, postupak mora biti sproveden u skladu sa domaćim propisima, uz obavezno prilaganje javnobeležničke isprave i potvrda nadležnih organa drugih država članica“, zaključuje pravnik Siniša Minić.