Novčane kazne za objekte bez energetskog pasoša do 50.000 dinara

Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji usvojen je u maju, a njime je predviđena nova obaveza – da sve zgrade moraju imati energetski pasoš. Ovaj dokumet vlasnicima, kupcima i zakupcima nekretnine pokazuje kolika je potrošnja energije, ali i koliko je potrebno investirati u sam objekat kako bi bio energetski najefikasniji.

Energetski pasoš sadrži podatke o energetskom razredu, kojih ima osam (najviši je A+, a najniži G) i koji označavaju koliki je kapacitet objekta za uštedu energije. Osim za stambene i poslovne zgrade ovaj dokument obavezan je i za individualne kuće, dok su za sada vikendice i privremeni objekti izuzeti.

Cena izrade energetskih pasoša je od 12.000 dinara, odnosno 100 evra, pa naviše, što zavisi od tipa i veličine objekta. Od 2013. godine izdato je više od 12.000 energetskih pasoša i svi su dostupni u Centralnom registru energetskih pasoša (CREP) Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI).

Na ovom online servisu, uz broj katastarske parcele ili adresu na kojoj se objekat nalazi, energetsku efikasnost mogu da provere i fizička i pravna lica.

Prema rečima Marije Todorović iz kompanije Energy Concept, izmenama Zakona o planiranju i izgradnji sve zgrade su u obavezi da imaju energetski pasoš. Prilikom tih izmena određen je i rok za koji vlasnici već postojećih objekata moraju da pribave dokument, pa tako javni objekti imaju rok od tri godine, industrijski objekti pet, a za stambene zgrade rok je deset godina.

„Ono što je tu naglašeno je da sve nekretnine koje su na tržištu, bilo da se kupuju, prodaju ili iznajmljuju, moraju da imaju energetski pasoš. Ovih dana aktuelne su i subvencije za energetsku sanaciju, a za vlasnike objekata koji žele da iskoriste tu mogućnost kao jedan od preduslova postavljen je energetski pasoš“, naglasila je naša sagovornica.

Ona je istakla da se energetski pasoš izdaje od strane organizacije koja je ovlašćena od strane resornog ministarstva, na osnovu postojeće projektne dokumentacije za dati objekat i na osnovu energetskog pregleda.

„Rok važenja energetskog pasoša je deset godina, a ono što je jako bitno naglasiti jeste da ovlašćena organizacija koja izda pasoš, nakon što se prikupi sva neophodna dokumentacija, mora taj isti pasoš da validira od strane resornog ministarstva“, navela je Todorović.

Šta je sve propisano novim pravilima?

Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji dodati su novi delovi koji kažu da se sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela, obavezno prilaže prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i zaključenja ugovora o zakupu i čini njegov sastavni deo.

Dodaje se i da, ako je predmet ugovora o kupoprodaji objekat ili deo objekta u izgradnji, sertifikat o energetskim svojstvima zgrade nije uslov za overu ugovora, već se prilaže po izdavanju upotrebne dozvole i upisu nepokretnosti ili dela nepokretnosti u evidenciju katastra.

„Sve nove zgrade moraju posedovati Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela. Vlasnici postojećih zgrada javne namene dužni su da u roku od tri godine, a vlasnici postojećih poslovnih zgrada u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, pribave Sertifikat“, naglašeno je u izmenama zakona.

Vlasnici postojećih stambenih zgrada dužni su da u roku od deset godina od dana stupanja na snagu ovog zakona pribave Sertifikat, o čemu će jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se zgrada nalazi doneti opšti akt u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu, kojim će bliže urediti kontrolu izvršavanja obaveze iz ovog člana.

Kolike su kazne?

Novi propis određuje i kolike su kazne ukoliko se ne poštuju najnovije odredbe. Novčanom kaznom u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se lica ako u roku od tri, pet ili deset godina ne pribave Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela.

Takođe je propisano i da će se novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara kazniti odgovorno lice jedinice lokalne samouprave ako u propisanom roku ne donese opšti akt.

Podsetimo, oko 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava uslove energetske efikasnosti koja se zakonski usklađuje sa sve oštrijim direktivama Evropske unije.