Od 1. januara novi uslovi za odlazak u penziju

Od 1. januara 2023. godine važiće novi uslovi za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju.

Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena se pomera za dva meseca, tako da će uslov u 2023. godini biti 63 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine, kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života, podseća Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2023. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 60 godina života, a ženama najmanje 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života.

“U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto. Pomeranje uslova za odlazak u prevremenu starosnu penziju predviđeno je do 2024. godine, kada će za ostvarivanje ove vrste prava za oba pola biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja”, navode u PIO fondu.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić u razgovoru za Biznis.rs kaže da je svima jasno kako danas žive penzioneri u Srbiji.

“Ako uzmemo u obzir kako živi većina radnika, pre svega oko 400.000 onih koji primaju minimalne zarade, onda je jasno kako živi oko 800.000 penzionera koji primaju penzije manje od 25.000 dinara”, ističe naša sagovornica.

Komentarišući povećanje penzija od devet odsto, ali i ono koje tek sledi penzionerima od 1. januara (12,1 odsto), Savić podvlači da to neće popraviti njihov ekonomski položaj jer je već sada inflacija pojela taj iznos, a sa poskupljenjem struje koje se najavljuje i celokupnim rastom cena oni neće osetiti nikakav boljitak.

“Sa druge strane, mi u ovom trenutku pravimo armiju socijalnih slučajeva za budućnost. Tu pre svega mislim na pomenutih 400.000 ljudi koji primaju minimalne zarade, ali i na one ljude koji rade na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Kako pokazuje trenutni obračun, svi oni koji rade za minimalnu zaradu neće imati penzije veće od 17.000 dinara”, podvlači Savić.

Kada je reč o pomeranju starosne granice, predsednica ASNS kaže da oni kao sindikati ne zastupaju stav da treba povećavati granicu za odlazak u penziju.

“To je neki evropski trend da se što duže radi, da se što manje opterećuju penzioni fondovi. Međutim, moramo da razmišljamo i o ljudima koji moraju da odu u penzije dok su relativno zdravi i dok tu penziju uopšte mogu i da koriste. Sa druge strane, kakve su naše penzije naši penzioneri sigurno neće putovati i obilaziti Evropu i svet kao što to rade evropski penzioneri koji su na vreme počeli da misle o starosti, pa su uplaćivali dopunske penzione privatne fondove i obezbedili se na taj način. Mi ranije nismo ni imali mogućnost da uplaćujemo privatno penziono osiguranje”, ističe Ranka Savić.

Veliki problem koji je sve prisutniji u našoj zemlji je i to što mnogi građani ne žele da idu u penziju, već nastoje da rade što duže iz ekonomskih razloga.

“Mnogima je prosto neisplativo da odu u penziju i dobijaju oko 30.000 dinara, dok recimo imaju platu koji im omogućava bolji ekonomski položaj. To je uglavnom slučaj kod obrazovanijeg dela naših građana, pre svega onih koji su završili fakultete i koji rade na manje zahtevnim i fizički teškim poslovima. Sa druge strane, oni koji su svoj radni vek proveli na mašinama, pre svega žene u fabrikama, odlaze u penziju bez obzira na to kolika će ona biti”, dodaje naša sagovornica.

Kao još nehumaniji potez sindikati ocenjuju kaznene poene za prevremenu penziju.

“Sindikati se bore protiv kaznenih poena. Mislim da na tome treba raditi, jednostavno da se to ukine i da se na drugačiji način vrši obračun penzija”, zaključuje predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić.