Pune ruke posla za domaće arhitekte

Nagli rast domaće građevinske industrije u prethodnih nekoliko godina ostavio je pozitivan uticaj i na poslovanje arhitektonsko-projektnih biroa. Do te mere, zapravo, da dve godine pandemije nisu bitnije omele njihove ostvarene finansijske rezultate.

Naprotiv, neke od najuspešnijih mikro firmi u ovoj delatnosti proširile su obim svog biznisa i najverovatnije će preskočiti jednu lestvicu u veličini preduzeća po važećem zakonskom normiranju, što kroz zapošljavanje novih radnika, što zahvaljujući prikazanoj dobiti. Mikro preduzeća su i najbrojnija u ovoj delatnosti, što je i razumljivo. Relativno je mali broj velikih projektnih biroa, ali može se reći da i oni “dele sudbinu” čitavog sektora, to jest da su poslovali sa uspehom u minulom periodu.

S druge strane, negativne posledice aktuelnih kriza snabdevanja, energenata i zbivanja u Ukrajini, sigurno će se odraziti i na ovu oblast, no najverovatnije sa zakasnelim efektima.

– Rast građevinske industrije je prilično uticao na ekspanziju i u projektovanju. Koliko znam, među kolegama i konkurencijom svi su u periodu poslednje dve godine imali posla. Mnogo se više gradi nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina – ističe u razgovoru za Biznis.rs direktor preduzeća Urban Project iz Stare Pazove Darko Isailović.

Kako kaže naš sagovornik, mnogo se ulaže u poslovne objekte, kao što su veliki skladišni centri, što predstavlja i glavni fokus njegovog biznisa.

– Postoji velika potreba za zakupom takvih prostora, pre svega od strane inostranih kompanija koje ne žele da rizikuju i grade svoje nego radije izajmljuju objekate koji su već izgrađeni, jer je tržišna situacija još uvek povoljna za takvu odluku, u smislu cena i konkurentnosti u odnosu na Evropu – objašnjava Isailović.

Još uvek se mnogo gradi i ima dosta posla i ove godine, uprkos pretećim krizama. Isailović procenjuje da će i tokom sledeće godine biti slična potražnja. Prema njegovim rečima, aktuelno stanje prouzrokovalo je da su cene materijala poskupele, pa su i cene nekretnina u ponudi dosta više, i to po celoj Srbiji – kako poslovnih, tako i stambenih objekata.

– Sve je za 30-50 odsto skuplje nego pre tri-četiri godine. U Staroj Pazovi je kvadrat ranije koštao 850 evra plus PDV, a sada je oko 1.250 evra. Između ostalog, zato što je naš grad blizu i Beograđanima i Novosađanima. I sve se prodaje, i traži se još. Interesovanje je ogromno. Samo moj projektni biro je prošle godine projektovao oko 20.000 kvadratnih metara, a Stara Pazova je malo mesto, sa oko 20.000 stanovnika – kaže direktor Urban Projecta.

Nevezano za situaciju u Ukrajini ili onu koja ima veze sa lancima snabdevanja i koja je još ranije podigla cene, ranija predviđanja su govorila da će ovaj trend tražnje trajati još nekoliko godina, odnosno da će se on u jednom trenutku prirodno zasititi. U međuvremenu, mikro arhitektonske i inženjerske firme nastavljaju da beleže dobre rezultate, a one među njima koje su ostvarile najviše prihode prema poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima, izlistane su u našoj tabeli 99 najuspešnijih.

Najtraženiji “krug oko Beograda”

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru ove godine izdato je 15 odsto više novih građevinskih dozvola nego pre dvanaest meseci, što govori u prilog tome da građevinska industrija u Srbiji još uvek ne pokazuje znake umora. U brojevima, to je ukupno 1.702 nove dozvole samo u jednom mesecu, od čega je 78,8 procenata dodeljeno za izgradnju stambenih i poslovnih zgrada, a preostali deo za druge vrste objekata. Od predviđene vrednosti novogradnje, najviše će se realizovati u glavnom gradu naše zemlje – oko 37,5 odsto.

Ta poslednja činjenica potkrepljuje Isailovićevo mišljenje da se tražnja u Beogradu “preliva” u koncentričnim krugovima kako se dalje odmiče od centra prestonice.

– Možda se stanovi, skladišni prostori i zemljište prodaju u mestima kao što je Stara Pazova zato što je njihova cena još uvek prilično niska za nekog ko živi u Beogradu, pa može brzo da se doveze na posao. Trend tražnje doveo je do toga da su u istom procentu porasle cene kvadrata na sličnoj udaljenosti oko Beograda – kaže Isailović, i dodaje da dok god postoji takvo interesovanje i ponuda investitora će biti odgovarajuća, a takav “tržišni momenat” on i njegove kolege moraju da iskoriste. Svi žele da iskoriste pozitivan talas.

Zelena agenda je takođe pokretač gradnje

Kompanija Tim Elpro iz Beograda bavi se projektima u elektro-energetici, pa je u specifičnoj poziciji jer njeno poslovanje ne zavisi isključivo od stanja građevinskog, već i od energetskog sektora. Srećom, u tom segmentu takođe se dešava povećanje investiranja, kroz obnovu stare infrastrukture i ulaganja u sisteme koji potpadaju pod takozvanu zelenu agendu, kojoj naša zemlja svakako mora da pristupi u većem obimu.

– Zelena agenda direktno gura naše poslovanje. Pored toga, podižemo i opremamo i objekte javne namene, kao što su nekoliko bolnica i škola koje su obnovljene zarad uštede energije. Indirektno je i ukupan porast građevinarstva uticao na naše poslovanje jer, recimo, svaki novi tržni centar ili sportski objekat koji se izgradi mora da ima sopstvenu trafo stanicu ili distributivni razvod – objašnjava direktorka Jovanka Lacmanović.

Kada je reč o strahovanjima zbog globalnih nepovoljnih zbivanja, njen kolega u upravi firme Branko Veselić smatra da će, što više sadašnja situacija potraje, utoliko gore biti posledice, ali da se one neće odmah osetiti.

– Generalno može doći do smanjivanja investicija, verovatnije u srednjoročnom periodu. I evropske zemlje će smanjiti ulaganja, ući će se u blagu recesiju, pa ostaje da se vidi razmera negativnog efekta – napominje Veselić.

Logična je pretpostavka da će, stoga, materijali dodatno poskupeti, zbog kontrole uvoza i izvoza i sankcija Rusiji. Do sada je uvek važilo da slične tendencije istorijski prati i poskupljenje nekretnina, pa nema razloga da tako ne bude i ovaj put. Kako će u takvim uslovima reagovati samo tržište, kome su već više puta (neuspešno) predviđali usporavanje?

– Tržište je kao balon, još uvek se naduvava, ali u nekom trenutku će pući, i to je sasvim normalno. Ipak, za očekivati je da u narednom srednjem roku i dalje rastu cene, a da se tražnja održi i narednih par godina – zaključuje Darko Isailović.

Autor: Marko Miladinović

Tekst je objavljen u martovskom broju štampanog izdanja Biznis.rs