Raiffeisen smanjio projekciju rasta BDP-a Srbije na 2,4 odsto i povećao inflaciju na 6,1 odsto

Ekonomisti Raiffeisen banke korigovali su stopu privrednog rasta Srbije sa 2,75 na 2,4 odsto u ovoj godini, dok njihove poslednje procene idu u pravcu da će inflacija na kraju godine dostići 6,1 odsto.

“Usporavanje ekonomije biće rezultat viših cena naftnih derivata – što će dovesti do usporavanja potrošnje domaćinstava i preduzeća – kao i činjenice da Naftna industrija Srbije (NIS) iako ima dozvolu za rad još ne radi punim kapacitetom, a neizvesno je da li će pregovori o prodaji zaista biti završeni u roku (22. maj)”, navodi se u poslednjem izveštaju ove banke.  

Istaknuto je da ova prognoza važi u scenariju visokih cena energenata, ali koje su svakako ispod 100 dolara po barelu nafte.

Snažan rast cena energenata na globalnim tržištima izazvan ratom na Bliskom istoku dešava se u trenutku kada je domaća ekonomija već usporila rast u 2025. godini na dva odsto međugodišnje, dok su pregovori o prodaji ruskog većinskog udela u NIS-u kompaniji MOL još u toku.

Snabdevanje gasom iz Rusije je potvrđeno za naredna tri meseca, dok, prema rečima vlasti, postoje rezerve naftnih derivata za oko 90 dana. Snabdevanje naftom nije ugroženo ratom u Iranu, jer je zemlja povećala uvoz nafte iz Kazahstana u 2025. godini.

Ima prostora za novi program subvencija

“Uprkos izazovnom okruženju zemlja ulazi u krizu sa još uvek čvrstim uporištem u javnim finansijama, što pruža prostor za potencijalni novi program subvencija, odnosno podrške za privredu, visokim deviznim rezervama (28,5 milijardi evra), kredibilnom monetarnom politikom, ubrzanim infrastrukturnim investicijama vezanim za projekat EXPO 2027 i rastućom ličnom potrošnjom podržanom rastom realnih zarada i prilivom doznaka”, ocenjuju analitičari.

Ipak, kako ističu, izgledi za snažniji ekonomski oporavak nisu bili posebno povoljni čak ni pre izbijanja rata u Iranu, jer model baziran na stranim direktnim investicijama u nestabilnom geopolitičkom okruženju deluje da je iscrpljen.

Iako očekuju usporavanje lične potrošnje, ona dolazi nakon visokih stopa rasta iz 2025. dok su investicije u vezi sa EXPO ponovo pokrenute krajem prošle godine, zbog čega očekuju da će oba ova segmenta i dalje imati pozitivan uticaj na ekonomiju u budućnosti.

Analitičari napominju da projekcije o nižem rastu BDP-a i većoj inflaciji reflektuju rast cena nafte od kraja februara, ali i činjenicu da cene nafte neće tako brzo pasti na nivo pre početka rata u Iranu, čak i da se uskoro postigne dogovor o završetku sukoba.

“Još ne raspolažemo novim makroekonomskim podacima da bismo mogli sagledati efekat rasta cena nafte na ekonomiju i raspoloženje kompanija, izuzev inflacije za mart (+2,8 odsto međugodišnje), čiji rast je, očekivano, uglavnom bio podržan rastom cena nafte”, navodi se u izveštaju.

Za očekivati je da će cene nafte verovatno ostati u rasponu od 80-90 dolara po barelu, možda i do četvrtog kvartala 2027. godine, u odnosu na 55-60 dolara po barelu u scenariju bez rata. Scenario mnogo viših cena nafte izgleda da je za sada isključen, s obzirom na to da je izbegnuta velika eskalacija kada je u pitanju regionalna energetska infrastruktura.

Inflacija pod pritiskom

Što se tiče inflacije, Raiffeisen banka je podigla projekciju inflacije na 6,1 odsto za kraj godine jer će inflacija svakako biti pod pritiskom u 2026. i zbog neizvesne poljoprivredne sezone i efekta baze od septembra.

„NBS potvrđuje da će nove geopolitičke tenzije na Bliskom istoku negativno uticati na rast domaćih cena energenata jer je Srbija neto uvoznik energije, ali takođe očekuje negativan efekat na cene veštačkih đubriva, lance snabdevanja, investicije, poverenje potrošača…“, navode ekonomisti.

Vlada je već preduzela mere kako bi sprečila prelivanje rasta cena energenata na domaće cene: izvoz nafte i naftnih derivata je zabranjen (osim butana, propana i tečnog naftnog gasa) do 2. maja; fiksiranje cena naftnih derivata (na nedeljnom nivou) produženo je do 23. juna; a privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 25 odsto važi do 24. aprila.

Ipak, NBS je potvrdila da „ako proceni da rast cena nafte na globalnom nivou ima izraženije sekundarne efekte na druge cene nego inflatorna očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima“.

Pošto se šokovi ponude retko rešavaju monetarnom politikom, vlasti bi mogle biti sklonije da koriste administrativne mere nego da povećaju kamatnu stopu, s obzirom na kombinaciju usporavanja BDP-a zbog prelivanja šoka cena energenata na visoke troškove proizvodnje i rasta inflacije, tako da ostavljamo projekciju kamatne stope od 5,75 odsto, ocenjuje se u analizi.

NBS će proceniti održivost svojih prognoza BDP-a i inflacije, s obzirom na značajno pogoršano globalno okruženje u poređenju sa scenarijom BDP-a i inflacije pre rata, osmišljavajući različite scenarije za procenu rizika i kreirajući odgovarajuće mere za utvrđivanje da li je stabilnost inflacije ugrožena.

Što se tiče ekonomske aktivnosti, NBS je zadovoljna industrijskim oporavkom, koji je podržan oporavkom proizvodnje nafte i očekuje da će se u budućnosti pronaći rešenje za sankcionisani NIS, što će pozitivno uticati na ekonomiju.

NBS i dalje očekuje da će investicioni projekti u vezi sa projektom „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, zajedno sa ličnom potrošnjom i pozitivnim neto izvozom, podržati ekonomski rast. S druge strane, NBS priznaje da globalne neizvesnosti i dalje mogu opteretiti investicije, potrošnju i tokove kapitala.

Rat u Iranu je izazvao značajan poremećaj u snabdevanju naftom, uz zatvaranje Ormuskog moreuza i smanjenje proizvodnje u regionu za više miliona barela dnevno, rezultirajući izuzetnim rastom cena brent nafte, ali i prirodnog gasa nakon gašenja proizvodnje u Kataru.

Iako je ovaj sukob doveo do rasta cena nafte i gasa na globalnim tržištima, razmere ove krize su mnogo manje u odnosu na energetsku krizu iz 2022. godine, jer se tada desio izuzetno veliki rast cena gasa.

„Naše očekivanje je da će Ormuski moreuz ipak biti otvoren u narednim nedeljama, ali svakako cene energenata, industrijskih inputa, hemikalija, metala i đubriva, neće brzo pasti“, navodi se u izveštaju Raiffeisen banke.