Rast cena energenata podstiče inflaciju u SAD i EU, a posledice se osećaju i u Srbiji

Inflacija u evrozoni početkom 2026. godine pokazuje obnovljenu volatilnost, sa godišnjom stopom koja je širom bloka porasla na 3,0 odsto u aprilu. To je najviša stopa od septembra 2023. godine – vođena rastućim troškovima energije i povećanim cenama hrane i industrijske robe.

Naravno da je situacija u Iranu primarni pokretač novog talasa inflacije u celom svetu, pa tako i u EU i SAD, usled straha od prekida snabdevanja naftom i gasom kroz Ormuski moreuz. Ratna dešavanja (i aktuelno krhko primirje) izazvala su energetski šok koji je otežao napore centralnih banaka da inflaciju vrate na ciljani nivo od dva odsto.

Napadi na infrastrukturu i pretnje zatvaranjem Ormuskog moreuza (kroz koji prolazi oko petina svetske nafte) doveli su do skoka cena energenata na globalnom nivou. U martu 2026. godine, cene energije u EU su porasle za 4,9 odsto, što je direktno podiglo ukupnu inflaciju.

Analitičari upozoravaju na rizik od stagflacije u EU – kombinacije slabe privredne aktivnosti (sporog rasta) i visoke inflacije.

I najnoviji podaci Eurostata potkrepljuju informaciju da su cene energenata najveći pokretač inflacije u zoni evra. Kada se pogleda rast cena po odvojenim kategorijama u prošlom mesecu, industrijska dobra (izuzev energenata) i hrana, zapravo, imaju rast ispod tri odsto, dok su energenti iznad 11 odsto.

U isto vreme, ekonomisti koje na mesečnom nivou anketira agencija Reuters listom očekuju da će inflacija u SAD ostati povišena još neko vreme, posebno kada su cene hrane u pitanju – čak iako na Bliskom istoku dođe do pozitivnog razrešenja.

Iako SAD nisu zavisne o uvozu energenata kao pojedine velike zemlje EU, negativni uticaj problema u globalnom snabdevanju poklopio se sa zaostalim efektima takozvanih Trampovih carina. Naime, volatilna politika nametanja carinskih tarifa američkog predsednika dovela je do smanjenja uvoza sa ključnih tržišta (Kina, EU), što je za posledicu imalo blagi rast inflacije usled veće tražnje.

Inflacija u SAD je ubrzala, sa godišnjom stopom koja je porasla na 3,3 odsto u martu, u odnosu na 2,4 odsto u februaru i januaru. Ovo je najviši nivo od maja 2024. godine, vođen povećanjem troškova energije od 12,5 odsto, a posebno benzina, čija cena je u tom mesecu skočila za 18,9 odsto.

Ni naša zemlja nije izuzeta od negativnog uticaja globalnog trenda, pogotovu jer je dinar faktički vezan za evro, a pritom u energetskom smislu nije samodovljna, već zavisi od uvoza. Pozicija dosadašnjeg dominantnog uvoznika gasa i nafte u Srbiju – Rusije – ugrožena je mesecima unazad zbog američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije. Ova nezavidna situacija svakako otežava i održavanje željenog inflatornog kursa Narodne banke Srbije.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu 2026. godine, u odnosu na mart, u proseku su povećane za 0,8 odsto. S druge strane, godišnja inflacija u aprilu je u Srbiji iznosila 3,3 odsto – 0,3 odsto više nego u EU i na nivou martovskih podataka iz SAD.

U Srbiji je najveći mesečni skok cena zabeležen u kategorijama odeće i obuće (2,5 odsto) i transporta (2,2 odsto), saopštio je danas RZS.

Kao što se može videti iz grafika kretanja domaće inflacije, u aprilu je ona bila na najvišem nivou od avgusta prošle godine.  

U našoj zemlji za godinu dana najviše je poskupelo vodosnabdevanje – 19,7 odsto, koje se naplaćuje u okviru komunalnih usluga. Električna energija poskupela je 9,6 odsto, ali zato je cena gasa u odnosu na april 2025. pomerena samo za +0,2 odsto, što je rezultat dogovora sa ruskom stranom, od koje nabavljamo ovaj energent.

Automobilska goriva, zbirno, poskupela su za 9,1 odsto u poslednjih godinu dana, piše u izveštaju RZS-a.   

Posle najnovije odluke o kamatnim stopama, Narodna banka Srbije saopštila je da očekuje umereni rast inflacije.

„I pored rasta svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, Izvršni odbor očekuje da će rast inflacije biti vremenski ograničen, kao i da će njen vrhunac u tekućem ciklusu biti zabeležen krajem ove i početkom naredne godine. Kao što je IO očekivao, prestanak važenja uredbe u februaru ove godine nije doveo do većeg rasta trgovinskih marži i njihovog povratka na nivoe pre donošenja uredbe, na šta ukazuju cene hrane koje su u martu bile i dalje niže nego u istom periodu prethodne godine“, ocenjuje Izvršni odbor NBS.

Kako su saopštili iz centralne banke, aktuelna globalna dešavanja, a pre svega situacija na Bliskom istoku, mogu nepovoljno uticati i na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala. Pritom, imajući u vidu da je Srbija neto uvoznik energenata, rast svetske cene nafte odražava se direktno na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, a indirektno može da utiče i na cene hrane, kao i na cene industrijskih proizvoda i usluga.