Referentna ili repo stopa: Kako Narodna banka Srbije nastavlja borbu protiv inflacije?

Narodna banka Srbije (NBS) je do 11. maja čak 13 puta uzastopno podizala referentnu kamatnu stopu (RKS) kako bi obuzdala rast inflacije, da bi tog dana prvi put napravila pauzu, pa je tako ključna stopa ostala na šest odsto. Tokom predstavljanja majskog izveštaja o inflaciji, međutim, viceguverner Željko Jović naveo je da NBS na raspolaganju ima još jedan mehanizam – mogućnost povećanja prosečne ponderisane repo stope do nivoa RKS.

Dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković za Biznis.rs ocenjuje da upotreba tog mehanizma ima i prednosti i mane.

Viceguverner Jović je na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji ocenio da podatak da je međugodišnja inflacija u aprilu iznosila 15,1 odsto, što je za procentni poen niže od martovske, potvrđuje da je vrhunac inflacije iza nas i da prethodno preduzete monetarne mere daju rezultate.

Naglasio je da analitičari NBS u horizontu od 12 meseci vide da RKS od šest odsto „radi svoj posao“ iako nije isključio nova povećanja ključne stope, ali i dodao da je NBS na raspolaganju i drugi mehanizam – mogućnost povećanja prosečne ponderisane repo stope do aktuelnog nivoa referentne kamate.

Na naše pitanje kakvu to poruku NBS šalje, dekan FEFA fakulteta i spoljni saradnik CESIfo instituta iz Minhena Milan Nedeljković odgovara da naša centralna banka poručuje da je njihova procena da postojeći nivo RKS omogućava usporavanje inflacije pri očekivanim kretanjima na domaćem i međunarodnom tržištu, a da će potencijalno reagovati u slučaju velikih šokova.

U razgovoru za Biznis.rs, Nedeljković objašnjava da je referentna kamatna stopa, koja trenutno iznosi šest odsto, stopa po kojoj NBS može da radi operacije na otvorenom tržištu, odnosno repo operacije sa ciljem povlačenja viškova likvidnosti iz bankarskog sektora.

Cena transakcije između NBS i banaka pritom ne mora da bude jednaka RKS, odnosno, kako ističe, repo stopa može biti niža ili viša od RKS.

„Trenutna repo stopa iznosi oko 5,3 odsto. NBS ističe da podizanje restriktivnosti monetarne politike može, po potrebi, postići i podizanjem repo stope na nivo referentne kamate, što je u ovom slučaju prostor od oko 70 baznih poena“, pojašnjava profesor Nedeljković.

Ocenjuje da kroz postojanje razlike između RKS i repo stope Narodna banka Srbije dobija dodatnu fleksibilnost, nije ‘zakucana’ na šest odsto već može da prilagođava kamatnu stopu koju postiže na otvorenom tržištu i da na taj način utiče na kreditnu aktivnost.

„Sa druge strane, ovakva politika dovodi do toga da referentna kamata gubi na značaju i ‘zamagljuje’ se signal koji šalje tržištu, jer stvarna stopa po kojoj se izvršavaju transakcije nije jednaka RKS. Dakle, razlika među dva mehanizma je što se za RKS unapred zna koliko iznosi, dok se za repo stopu ne zna unapred – ona nije fiksna, već može oscilirati“, ukazao je Nedeljković u razgovoru za Biznis.rs.

Kada je reč o referentnoj kamatnoj stopi, naši sagovornici su već ukazali na to da njeno zadržavanje na istom nivou ne znači kraj politike monetarnog zatezanja, dok je viceguverner Jović istakao da NBS ne vidi potrebu za povećanjem RKS „prema dostupnim podacima“.

„Na osnovu prispeća novih podataka razmotrićemo tu mogućnost. Radi se o srednjoj projekciji, a rizici su simetrični i u pozitivnom i u negativnom smeru – recimo, promena cene energenata na globalnom nivou ili kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji – dakle, razmatraćemo sve nove podatke i na osnovu toga doneti odluku“, rekao je Jović na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji.