Ruske gejming kompanije u Srbiji ostrva za sebe – bez interakcije i integracije

Gejming industrija u Srbiji ostvarila je u prošloj godini skromne rezultate, a izveštaj Asocijacije industrije video-igara za 2025. godinu pokazuje brojne slabosti i rizike zbog kojih je izvesno da će se teškoće i izazovi u poslovanju nastaviti i u ovoj godini.

U 2025. godini je 15 vodećih gejming kompanija koje posluju iz Srbije generisalo ukupno 222 miliona evra prihoda, što predstavlja skroman godišnji nominalni rast od 3,7 odsto. Ukoliko se uključe efekti inflacije, jasno je da je sektor ostao na istom nivou. Ovo je naglo usporavanje u poređenju sa rastom od 22 odsto zabeleženim u 2024. godini.

Autori izveštaja, međutim, ove rezultate ne tumače kao signal bilo kakvog pucanja „mehura“ već kao pokazatelj tržišta koje ulazi u zreliju fazu.

“Prethodni skok bio je u velikoj meri vođen ulaskom i brzim skaliranjem novih velikih studija u Srbiji, ali kako se talas ekspanzije normalizuje rast više nije podstaknut novim učesnicima na tržištu, već odražava organski razvoj koji je takođe vođen trenutnim kriznim trendovima”, piše u analizi.

Sve veća zavisnost od glavnog kupca

Podatak o tome da sve veći broj kompanija zavisi od jednog glavnog kupca, zbog čega je njihovo poslovanje sve više izloženo ranjivosti, ne ide baš u prilog tezi o zrelosti tržišta.

Rastuća koncentracija prihoda od jednog dominantog klijenta je jasan trend koji se pojavljuje u srpskom gejming sektoru. Iako je top 15 kompanija pokazalo ohrabrujuće znake diversifikacije u 2024. godini, smanjujući zavisnost od jednog klijenta sa 52 odsto u 2023. na 40 procenata, ovaj napredak se pokazao kratkog veka.

U 2025. trend se naglo preokrenuo, pri čemu je zavisnost porasla na čak 58 odsto. Ovaj obrazac je još izraženiji kod kompanija u srpskom vlasništvu, gde se prosečan udeo prihoda generisan od najvećeg klijenta popeo na skoro 66 procenata.

To znači da se značajan deo industrije sve više oslanja na jedan izvor prihoda, što kompanije čini ranjivijim na spoljne šokove.

Ovaj trend može odražavati strukturne pritiske unutar globalne industrije, gde konsolidacija, rastući troškovi razvoja i sve veća dominacija velikih izdavača ograničavaju mogućnosti diversifikacije za male i srednje izdavače.

Uz to, postoji i već dobro poznat trend u kojem su modeli zasnovani na uslugama dominantniji u lokalnim kompanijama.

Malo je verovatno da će takav model biti održiv na duge staze, pa bi kompanije trebalo da budu oprezne u budućnosti. Prošla godina pokazuje da je 56 odsto analiziranih lokalnih kompanija u potpunosti zasnovano na uslugama.

“Kako otpuštanja pogađaju sektor, a veštačka inteligencija počinje da transformiše proizvodne procese, nameću se ključna pitanja: postaju li lokalni studiji u Srbiji ili samo nastavljaju da budu partneri za izvršenje radova, umesto nezavisnih kreatora?”, pitaju se autori istraživanja.

Dve trećine novih igara loše ocenjeno

Direktor Asocijacije industrije video igara u Srbiji (SGA) Mihajlo Jovanović-Džaril izjavio je da izveštaj pokazuje da postoji značajan jaz između međunarodnih kompanija i onih koje ostaju u većinskom vlasništvu državljana Srbije – ove druge čine samo 13 odsto ukupnih prihoda industrije.

“To nam pokazuje da nas otpuštanja i zatvaranja studija nisu zaobišla. Očekivano zapošljavanje je na istorijskom minimumu, a najtraženije uloge su pozicije na seniorskom nivou. Do juniorskih i početnih poslova postaje sve teže i teže doći”, kazao je on.

Većina igara u razvoju (56 odsto) su male indie igre sa budžetima ispod 100.000 evra, a odmah nakon njih imamo igre sa budžetima preko milion evra (21 odsto). Između njih postoji jasan jaz. Nažalost, većina objavljenih igara nije ispunila očekivanja, pri čemu je 66 odsto ocenjeno kao igre sa neutralnim ili lošim učinkom. Uz to, u 2025. godini je broj objavljenih igara od 22 bio rekordno nizak. “Iako opšte raspoloženje ostaje pozitivno, po prvi put se niko ne oseća potpuno optimistično u vezi sa budućnošću”.

“Gledajući ove brojke i bivajući mudriji za još jednu godinu, mogu samo da ponovim svoju izjavu iz 2025: nalazimo se na raskrsnici – ubrzaj ili umri. Duboko verujem da imamo potencijal i priliku, i na svakome od nas je da zasučemo rukave i počnemo da gradimo”, ocenio je Mihajlo Jovanović-Džaril.

U 2025. godini ukupan broj zaposlenih opao je za 217 ili za 5,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu a prosečan broj godina provedenih u istoj kompaniji porastao je za godinu dana sa 4,9 na 6,2. Plan je da bude angažovano svega 113 novih zaposlenih.

Kada se pogleda struktura kapitala, 60 odsto kompanija posluje u potpunom srpskom vlasništvu, dok su u 30 odsto jedini vlasnici stranci. Međutim, samo četiri lokalne kompanije obezbedile su mesto među 15 najboljih gejming studija u Srbiji, što odražava kontinuiranu dominaciju igrača u stranom vlasništvu – uglavnom iz SAD i Rusije.

Prema prethodnom izveštaju, poslednjih godina je došlo do porasta broja kompanija u ruskom vlasništvu i dok neki na njihovo prisustvo gledaju kao na priliku za prenos znanja i razvoj veština među lokalnim zaposlenima, drugi primećuju da ove kompanije često posluju prilično nezavisno. To ostavlja pitanja o tome koliko su one u potpunosti integrisane u širi lokalni ekosistem i šta se može učiniti da se poveća interakcija.

Porezi najveća briga

Polovina kompanija se oseća optimistično u pogledu budućnosti ovog sektora, dok je 17 odsto po ovom pitanju uzrazilo sumnju.

Interesantno je da trećina smatra da su visoka poreska opterećenja i irelevantni poreski podsticaji najveće prepreke u poslovanju, dok svaki deseti smatra da je izostanak finansiranja najveći problem.

Kada je reč o tome kakvu podršku države očekuju, čak 35 odsto je izdvojilo poreske podsticaje, dok po petina smatra da je to međunarodna promocija i bolje formalno obrazovanje.

Glavni izvor finansiranja sa 60 odsto su same igre, dok trećina kompanija nije ostvarila prihode. Svaka druga firma planira da podigne investiciju od 100.000 do pola miliona evra.

Veštačka inteligencija preoblikuje radne procese u celoj industriji, automatizujući repetitivne zadatke u kodiranju, tehničkoj umetnosti i produkciji. Iako ovo povećava efikasnost, to se nesrazmerno odražava na junior developere, čije tradicionalne uloge često uključuju ove rutinske zadatke kako bi stigli do viših, seniorskih nivoa.

Shodno tome, čini se da će se broj početnih pozicija smanjivati, što će pridošlicama otežati sticanje iskustva u industriji. To će, na srednji i dugi rok, takođe značajno smanjiti broj medior i senior developera, utičući na kapacitet srpske gejming industrije u celini.

“Prošla godina nije bila vrhunac niti odlučujuća godina i upravo zato je važna. To je godina rekalibracije. Industrija se sada suočava sa novim talasom izazova, dok otpuštanja i zatvaranja studija šalju jasan signal – globalni pritisci su i dalje veoma prisutni i biće prisutni i u narednim godinama”, zaključuje se u godišnjem izveštaju Asocijacije industrije video igara u Srbiji.