Nauka i privreda nikako da krenu ruku pod ruku – Šta predviđa nova Strategija?

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija objavilo je Nacrt Strategije nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period od 2026. do 2030. godine i pozvalo da se na taj dokument dostave komentari zainteresovanih strana do 23. aprila ove godine.

Dokument, koji obuhvata i Akcioni plan za sprovođenje Strategije do 2028. godine, predviđa da ukupna izdvajanja za nauku do 2029. godine rastu za 10 procenata, odnosno da dostignu nivo od 1,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).  

Ukupni izdaci za istraživanje i razvoj u Srbiji u 2024. godini iznosili su oko 90 milijardi dinara, dok su kao procenat BDP-a iznosili 0,95 odsto.

Ovaj pokazatelj je od 2017. godine beležio konstantan rast. Tada je iznosio 0,87 odsto BDP-a, a vrhunac je dostigao 2021. godine sa 0,99 odsto. Međutim, u poslednje dve godine uočava se stagnacija, sa blagim padom, navodi se u Nacrtu.

Finansiranje po zasluzi

Razlika u odnosu na prosek Evropske unije (EU), koji je prema podacima Eurostata za 2023. godinu iznosio 2,26 odsto BDP-a, i dalje ostaje značajna.

U regionalnom kontekstu, Srbija se pozicionira iznad Bugarske i Rumunije, ali zaostaje za Hrvatskom koja izdvaja 1,39 procenata, dok je Slovenija znatno ispred regiona po ovom pokazatelju sa 2,13 odsto.

“Ovaj trend ukazuje na potrebu za strateškim pristupom u povećanju ulaganja u istraživanje i razvoj kako bi se poboljšala konkurentnost Srbije na međunarodnom planu”, ocenjuje se u dokumentu.

Ističe se da je potrebno uspostaviti uravnotežen model raspodele koji će obezbediti ravnopravne uslove za unapređivanje naučno-istraživačke delatnosti u svim oblastima nauke na nacionalnom nivou.

Princip racionalizacije raspodele sredstava podrazumeva fleksibilan model finansiranja. To podrazumeva da finansijska sredstva budu usmerena prema istraživačima koji su postigli nivo izvrsnosti, definisan merljivim indikatorima rezultata, ali i da se koriste u delu podsticaja (stimulacija i nagrada) za najznačajnija naučna ostvarenja.

Pored institucionalnog finansiranja, naučno-istraživačke i inovacione aktivnosti podržane su kroz dva državna fonda: Fond za nauku Republike Srbije i Fond za inovacionu delatnost, koji obezbeđuju projektno finansiranje. Kombinovani model institucionalnog i projektnog finansiranja doprinosi jačanju naučno-istraživačkih organizacija i finansiranju najkompetitivnijih istraživačkih rezultata.

U periodu od 2020. do 2023. godine Fond za nauku je kroz različite izvore finansiranja uložio više od 5,6 milijarde dinara u implementaciju vrhunskih naučnih projekata. Kroz različite programe podrške finansiranje je do kraja 2023. godine dobilo 2.813 istraživača iz 145 naučno-istraživačke organizacije.

Ipak, udeo projektnog finansiranja u ukupnom finansiranju u 2023. godini iznosio je samo 7,41 odsto. Ovaj procenat, iako pokazuje trend rasta, ukazuje i na potrebu za povećanjem budžetskih izdvajanja za programe Fonda za nauku kako bi se dostigli rezultati razvijenih zemalja.

Doprinos privredi minimalan

Kao jedna od najvećih slabosti, koja nije značajno unapređena ni u prethodnoj Strategiji koja je važila do 2025. godine, ističe se slabiji uticaj na privredne inovacije, nedovoljna komercijalizacija rezultata istraživanja i izostanak sistematske završne evaluacije.

“Opšti zaključak je da je prethodna Strategija doprinela stabilizaciji i jačanju sistema nauke, ali nije u potpunosti ostvarila ambiciozne ciljeve transformacije u inovaciono vođenu ekonomiju”. 

Strategija nauke i tehnološkog razvoja od 2021. do 2025. godine kao opšti cilj postavila je unapređenje naučno-tehnološkog i inovacionog sistema koji bi doprinosili ubrzanom razvoju zemlje. Ovaj cilj je trebalo da se ostvari kroz povećanje kvaliteta i efikasnosti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i kroz dalje uključivanje u evropski istraživački prostor.

Strategija je predviđala obezbeđivanje neophodnih uslova za dinamični razvoj nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, povećanje efikasnosti korišćenja resursa naučnoistraživačkog sistema, obezbeđivanje vrhunskog kvaliteta nauke i tehnološkog razvoja i jačanje konkurentnosti privrede, usmeravanje istraživanja na društvene izazove i prioritete i jačanje međunarodne saradnje.

Prema oceni Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Srbije, većina navedenih ciljeva je delimično ostvarena, dok je značajan broj aktivnosti ostao nedovršen. Strateški cilj „prelazak iz ekonomije u razvoju u razvijenu ekonomiju“ nije ostvaren. Cilj koji se odnosi na usmeravanje istraživanja na društvene izazove i prioritete takođe nije ispunjen.

Broj istraživača u Srbiji nastavio je da se povećava, ali povećanje broja povratnika iz inostranstva (naših istraživača iz dijaspore) nije ostvaren u dovoljnom obimu. Takođe, ulaganja u istraživačku infrastrukturu bila su niža od planiranih, a ni predviđene izmene i dopune Zakona o Fondu za nauku nisu sprovedene.

„Broj rezultata koji mogu biti od značaja za privredu je nizak. Od ukupnog broja svih ostvarenih rezultata patenti i tehnička unapređenja čine 1,2 odsto. Tehnička rešenja obuhvataju 239 rezultata naučno-istraživačkog rada, dok su 138 patenti, sojevi, sorte ili rase, na međunarodnom ili nacionalnom nivou. Ovi podaci su niži od onih iz 2022. godine i još uvek nedovoljni da bi značajnije uticali na privredne tokove”, ocenjuje Nacionalni savet.

Broj istraživača nedovoljan, doktoranada nedostaje

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj istraživača u Srbiji od 2016. do 2024. kontinuirano je rastao, dostigavši broj od 19.323 u 2024. godini. Ipak, Srbija i dalje značajno zaostaje za prosekom Evropske unije po ovom pokazatelju.

Prema podacima Eurostata, dostupnim za 2023. godinu, u EU je prosečno na milion stanovnika bilo 4.814 istraživača, dok je u Srbiji taj broj iznosio 3.036.

Broj onih koji završavaju doktorske studije nalazi se ispod proseka Evropske unije i zemalja u regionu. Sa prosekom od 0,43 doktoranada na 1.000 stanovnika u populaciji od 25 do 34 godine, Srbija zaostaje za prosekom Evropske unije koji iznosi 0,75, kao i za većinom zemalja u okruženju.

„Ovi podaci ukazuju na potrebu za većim podsticajima kako bi se povećao broj studenata koji završavaju doktorske studije, što bi doprinelo jačanju naučnih kapaciteta i podršci inovacijama u Srbiji. Broj budžetskih mesta na doktorskim studijama u Republici Srbiji za 2024. godinu povećan je u odnosu na prethodnu godinu i iznosio je 967, tako da se očekuje da slične mere povećaju broj zainteresovanih mladih istraživača“, ocenjuje se u dokumentu.

U 2024. godini najveći udeo istraživača u Srbiji dolazi iz sektora visokog obrazovanja, koji obuhvata dve trećine ukupnog broja. Državni sektor, odnosno državni naučni i istraživačko-razvojni instituti, čini petinu, dok je učešće istraživača iz poslovnog sektora relativno malo, nepunih 15 odsto.

Iako je udeo istraživača u poslovnom sektoru kontinuirano rastao u poslednjih pet godina (sa devet na 15 odsto) ovaj sektor je i dalje slabije zastupljen u odnosu na evropski prosek, što ukazuje na potrebu za jačanjem saradnje između naučne zajednice i privrede, navodi se u Nacrtu Strategije nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period od 2026. do 2030. godine.