Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom šansa, ali je skup transport robe

Stručnjaci za poljoprivredu ocenili su u utorak da je Sporazum o slobodnoj trgovini koji je Srbija potpisala sa Kinom dobra šansa za povećanje izvoza agrarnih proizvoda, ali da u zemlji nema mnogo robe koja je višak i ispunjava ostale kriterijume za to probirljivo veliko tržište, a problem će biti i trošak transporta.

Agroekonomista Milan Prostran rekao je za Betu da je prvi ministar poljoprivrede iz Kine dolazio u Jugoslaviju 1978. godine i da je od tada na tom tržištu prodata jedino tehnologija za proizvodnju belog vina, a da je firma  „Vršački vinogradi“ 1985. godine uspela da proda tog pića za oko 600.000 dolara.

„Više političkih delegacija iz Srbije, koje su posetile Kinu, najavljivale su izvoz u Kinu, bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, čak 500.000 tona mesa, čak svinjske glave i noge, a od toga nije bilo ništa i sada nemamo toliko mesa ukupno sa kokoškama“, rekao je Prostran.

U Kini je u utorak potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini za 10.412 proizvoda iz Srbije, a 8.930 kineskih. Odmah je usledila reakcija Evropske unije, njen portparol Peter Stano izjavio je da će Srbija morati da istupi iz svih bilateralnih sporazuma sa trećim licima na dan prijema u EU.

Prostran je rekao da za izvoz u Kinu treba obezbediti veliku količinu i kvalitet robe, pod uslovom da transportni troškovi nisu neisplativi jer bi prevoz kamionima bio skoro nemoguć zbog daljine, a avionski preskup.

Naveo je da Kinezi imaju svu robu, a da Srbija ima višak pšenice i kukuruza, možda suncokreta i ulja i da bi možda mogla da tom tržištu ponudi i tehnologiju semenskih sorti kukuruza.

Istakao je da je nekada u Jugoslaviji pod vinogradima bilo 100.000 hektara, danas u Srbiji ima oko 25.000 hektara pod tim voćem, pa je pitanje kako iz te sirovine proizvesti ogromne količine vina da bi se isplatio izvoz u Kinu.

„Sporazum o slobodnoj trgovini je mač sa dve oštrice. Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU je potpisan 2008. godine sa obećanjem da će Srbija postati deo te zajednice za nekoliko godina, ali nije i sada se taj sporazum sveti Srbiji i roba iz tog dela sveta ulazi bez carine i guši domaću proizvodnju“, rekao je Prostran.

Stručnjak za voće Zoran Keserović rekao je da Srbija trenutno najviše jabuka izvozi u Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Španiju, Portugaliju Veliku Britaniju, umesto u Rusiju jer joj ne odgovara cena na tom tržištu.

„Dobro je što je potpisan sporazum, iako Kina od 72-73 miliona tona ukupne proizvodnje jabuka u svetu proizvodi 43 miliona. Srbija je dosta unapredila uzgoj jabuka, ima širok asortiman, koristi voskiranje kako bi sprečila dehidraciju tokom transporta tog voća, kao i prskanje natrijum-borom radi dobijanja što lepše crvene boje, što je privlačno potrošačima, pa i kupcima u Kini“, rekao je Keserović.

Za vreme bivšeg ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, kako je rekao, donet je propis da proizvođač ne može direktno da izvozi jabuke, već mora da uradi analizu i preda ih izvozniku, pa još jednom da plati analizu od oko tridesetak hiljada dinara, što sve povećava troškove.

Keserović je rekao da se Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom otvara šansa za izvoz višanja i malina ako troškovi transporta to omoguće jer nema avionskih kargo letova, pa jabuka u Indiju iz Srbije putuje brodom oko mesec dana.

Komercijalista firme „Ćirić agro MĐŽ Titel“ Gojko Zagorac rekao je za Betu da potpisani sporazum predstavlja „potencijal“ za plasman jabuke iz Srbije.

„Nismo do sada izvozili jabuku u Kinu jer su bile visoke carine. Ne znamo još detalje sporazuma, a ni sve mogućnosti za transport“, rekao je Zagorac.