Srbija se suočava sa velikim izazovima na polju ljudskog kapitala

Pored opšte demografske slike – ubrzanog starenja i odliva stanovništva – veliki uzročnici smanjene produktivnosti u Srbiji su lošija distribucija radnih mesta, neadekvatan obrazovni sistem i nedovoljna socijalna inkluzija, pogotovu najsiromašnijih društvenih grupa.

„Neophodno je ne samo više ulagati, nego i bolje, u zdravstvo, edukaciju i socijalno osposobljavanje”, istakao je Nikola Pontara (Nicola Pontara) direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji prilikom predstavljanja izveštaja “Izgradnja ljudskog potencijala za dugoročni prosperitet” Svetske banke i UNICEF-a.

Kao relativno dobra vest protumačen je podatak da je nivo razvoja ljudskog kapitala u Srbiji iznad ostalih zemalja Zapadnog Balkana, pa i nekih članica Evropske unije i okolnih država (Rumunija, Turska, na primer). Ipak, za evropskim prosekom znatno zaostajemo.

Produktivnost u Srbiji stagnira poslednjih godina i posmatrano uprosečeno nalazi se na nivou od oko 40 odsto nemačke ili približno 80 odsto hrvatske produktivnosti u protekloj deceniji.

Nije tu reč o neproduktivnosti pojedinaca, odnosno da su oni “manje vredni” od svojih kolega iz razvijenih zemalja, već o tržištu rada, socijalnom, zdravstvenom i edukativnom sistemu koji nisu u sprezi sa zahtevima ekonomije i tehnologije.

“Siromašni ljudi u Srbiji ne produkuju dovoljno i to bi trebalo da se promeni kroz socijalnu inkluziju”, napomenuo je Pontara. Uključivanje ovih socijalnih kategorija posledično će dovesti do smanjivanja njihovog, i ukupnog siromaštva u zemlji.

U izveštaju se procenjuje da će se do 2030. godine broj starijih od 65 godina u našoj zemlji povećati sa 21 na čak 24 odsto, dok snižena produktivnost rada i trajne nejednakosti opterećuju dugoročne izglede Srbije za prosperitet. Demografska kretanja i sada menjaju potražnju za veštinama, zdravstvenim uslugama i uslugama nege i nagoveštavaju potencijalno povećanje fiskalnih troškova povezanih sa izdvajanjima za zdravstvo i penzije. Da bi se prilagodila promenljivoj starosnoj strukturi, Srbija će morati da znatno poveća produktivnost sve manjeg broja radnika, kao i da im omogući pristup boljem i produktivnijem zaposlenju.

“Čuli smo u inauguracionom govoru predsednika Vučića o daljim planovima za podsticanje fertiliteta, ali je takođe neophodno da svako već rođeno dete u zemlji raste u dobrim uslovima, sa mogućnostima da jednog dana doprinese društvu i ekonomiji”, istakla je direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova (Deyana Kostadinova).

To znači, poručuje Kostadinova, da država mora da dopre do svakog deteta i omogući mu da se razvija kroz zdravstveni i edukativni sistem.  

A kada je reč o domaćem edukativnom sistemu, kada se on posmatra kvantitativno poslednjih godina došlo je do određenih pomaka jer je zabeleženo više upisa učenika i studenata na različitim obrazovnim nivoima. Međutim, u kvalitativnom smislu, u istom periodu došlo je do bitnog pada. To posebno naglašavaju najnoviji rezultati PISA testiranja.

Naime, kako je navela članica predsedništva Saveza ekonomista Srbije i predsednica Ženske vlade Svetlana Kisić, zabeležen je pad u rezultatima PISA testiranja posebno kod siromašnih kategorija, za čak 80 poena. Preneseno, to znači da je „izgubljeno“ oko dve godine efektivnog učenja kod ove dece.

“Mere socijalne i obrazovne politike ne pogađaju siromašnije. Pored toga, podaci iz istraživanja pokazuju da se žene u Srbiji više i dalje školuju od muškaraca, ali da imaju manji pristup zapošljavanju”, napomenula je Kisić.