Turistički sektor se oporavio u 2021. godini, ali nije ni blizu nivoa iz 2019.

Sektorski posmatrano, sasvim je izvesno da je od početka pandemije korona virusa najviše stradao turistički sektor. Turizam je u 2021. godinu ušao sa padom od 60 odsto, a oporavak tokom prošle godine uslovljavali su različiti faktori.

Tako je početkom godine bilo neizvesno da li će srpski turisti moći da putuju u Grčku, zemlju koja je jedna od naših omiljenih letnjih turističkih destinacija, a mnogo toga je zavisilo i od regulative Evropske unije. Na kraju se sve svelo na obavezan PCR test.

U istom periodu na domaćem terenu turistički radnici našli su se u nezavidnom položaju, pa se od njih 4.150, koliko je registrovano da radi u agencijama, oko 1.800 prijavilo na biro rada. Januar nije mazio ni avio-prevoznike, pa je na beogradskom aerodromu zabeleženo 70 odsto manje putnika.

U narednim mesecima, otvaranje granica za vakcinisane putnike je malo “oporavilo” turistički sektor. Međutim, kako za Biznis.rs navodi direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, to nije ni približno nivoima iz ranijih godina.

Kako ističe naš sagovornik, deo hotelijera i ugostitelja koji se bave prodavanjem usluga ili proizvoda nisu u toj meri osetili krizu jer je, pre svega, štampan veliki broj vaučera.

“Imali smo subvencije od države za boravak u Srbiji i to je jedan pogodak što se tiče državnih organa. Ti vaučeri su doprineli većem boravku ljudi u Srbiji”, kaže Aleksandar Seničić.

Prema njegovim rečima, zabeležen je i povratak stranih turista u Srbiju, posebno iz zemalja okruženja, ali i iz Turske, Izraela, Rusije… Kako kaže, broj stranih posetilaca se povećao u odnosu na 2020. godinu, kada ih, maltene, nije ni bilo.

“Kada govorimo o ostatku turističke privrede i, recimo – turističkim agencijama, prevoznicima, avio-prevoznicima ili autobuskim prevoznicima, sezona jeste bila bolja od 2020, ali je još uvek ispod bilo kakvog nivoa koji može da se poredi sa 2019. Dakle, kada govorimo o turističkim agencijama, promet koji su ostvarile u ovoj godini je maksimalno 40 do 50 odsto u odnosu na ono što je urađeno 2019. Pri tom, mislim na veći deo velikih agencija”, kaže Seničić, dodajući da manje agencije nisu dostigle ni 30 odsto prihoda koji su imale u 2019. godini.

Kako dalje navodi, ako se uzme u obzir da su prihodi 2020. bili od pet do sedam odsto u odnosu na 2019, jasno je da kriza i dalje traje i da će biti jako teško da se preživi sve to, uzimajući u obzir da turističke agencije, za razliku od prevoznika i hotelijera, nisu dobile nikakav vid bespovratne pomoći.

“Dobra vest za agencije, koja možda nike tako dobra za putnike, je to da smo uspeli da produžimo rok za povraćaj novca za one aranžmane koji nisu bili realizovani u toku prošle godine i da je taj rok sada pomeren za kraj 2022, odnosno za početak 2023. godine”, kaže direktor YUTA.

Seničić objašnjava da agencije nisu u mogućnosti da vrate novac u ovom trenutku jer su im značajne sume novca zarobljene u inostranstvu, te napominje da je preporuka putnicima da iskoriste zamenska putovanja u toku 2022. godine.

Kako kaže, dosta se očekivalo i od praznične sezone i raspusta. Međutim, sada se veliki broj avio-linija otkazuje, a uvode se i restriktivne mere po svim evropskim državama i gradovima. 

“Od jedne situacije koja nije bila tako tragična – imali smo negde oko 20-30 odsto očekivanog prometa u odnosu na 2019. u istom periodu – došli smo do toga da je maksimum 10-12 odsto onoga što se očekuje da agencije urade u ovom periodu”, navodi Seničić i dodaje da je velika neizvesnost da li će na kraju i taj procenat biti upravo onaj koji se očekuje.

Iako s jedne strane, situacija u turizmu uopšte ne deluje optimistično, s druge, hotelijeri ovih dana prijavljuju kako su kapaciteti na planinama poput Zlatibora i Kopaonika već popunjeni od 80 do 90 odsto, a mnoge turiste raduje i činjenica da će u neke od susednih zemalja, poput Mađarske, moći da uđu bez sertifikata.