U toku modernizacija pruge Beograd – Niš

Kičma srpske železničke mreže i ključna trasa za povezivanje Zapadne Evrope sa Zapadnim Balkanom, Grčkom i Turskom, pruga Beograd – Niš, duga više od 230 kilometara biće modernizovana, prvi put od 1884. kada je izgrađena.

„Podržavamo Srbiju u izgradnji brže, komfornije i bezbednije železničke mreže. Za nas iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) to je prioritet, a najveći projekat sada je pruga za velike brzine od Beograda do Niša“, izjavio je za RTS Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli), direktor EBRD.

U ovom trenutku je u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije, koja prema rečima Nenada Stanisavljevića iz „Infrastruktura železnice Srbije“, treba da definiše sve ono što će biti rađeno na pruzi, kako će brza pruga izgledati.

Procenjena vrednost radova je 2,775 milijardi evra. Sredstva su obezbeđena iz budžeta, kredita Evropske investicione banke (EIB), EBRD-a i granta EU od 598 miliona evra, što je najveća bespovratna pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila.

„Srbija je izuzetno dobro ocenjena i pozicionirana najbolje u regionu. Mislim da je ovo zemlja u kojoj se prelazak sa drumskog transporta na železnički odvija najbrže. I to je još jedan od razloga zašto mi u EBRD, ali i EU ulažemo velika sredstva“, naglašava Kolanđeli.

Na jednoj od deonica Železničkog koridora 10 između Niša i Dimitrovgrada radovi su u toku.

„Radovi koje isplaniramo moraju da budu završeni za 36 sati zbog odvijanja saobraćaja. Znači da mi 36 sati radimo, 36 ne radimo, jer moramo da obezbedimo prugu za prolazak teretnih vozova“, objašnjava Vasil Šilov iz bugarske Trace Group za RTS.

Železnički Koridor 10 povezuje istok i zapad Evrope, a putovanje tim koridorom kraće je za 350 kilometara od Koridora 4, koji ide preko Bugarske i Rumunije.

U proteklih deset godina obnovljeno je 808 kilometara srpskih železnica a na deonici od Niša do Dimitrovgrada, gde je brzina vozova bila oko 30 kilometara na čas, nakon završetka radova moći će da idu 120 kilometara na čas.