Uz deonicu auto-puta Batajnica – Dobanovci u planu privredni park sa dve zone

Na javnom uvidu nalazi se Plan detaljne regulacije za privredni park uz deonicu autoputa E-75, Batajnica -Dobanovci u Zemunu. Povoljnost za urbanizaciju lokacije predmetnog plana je blizina auto-puta Beograd – Novi Sad kao i povoljna konfiguracija i potpuna neizgrađenost terena, navedeno je. Orijentaciona površina obuhvaćena Planom iznosi oko 29,32 ha.

Ovde su u planu dve privredne zone, površina oko 12,72 ha i 13,15 ha i saobraćajnice. S obzirom na površinu planiranu za privredno komercijalne zone (25,87 ha), i urbanističke parametre definisane važećim PGR-om, maksimalni kapacitet zone je 388.050 m² BRGP, objekata u osnovnoj nameni privredno komercijalne zone i kompatibilnim namenama, piše eKapija.

Kada je reč o saobraćajnicama, kao nastavak Novog novosadskog puta posle ukrštanja sa autoputem E-75 – državnim putem IA reda A1, sa južne strane naselja Batajnica planirana je magistralna saobraćajnica kojim se uvodi saobraćaj u gradsko područje sa severozapadne strane. Ovaj magistralni pravac preuzima ulogu Starog batajničkog druma, na deonici u zoni naselja Batajnica.

Ulice drugog reda na području ove celine su saobraćajnice kojima se uvodi saobraćaj u naselja Zemun polje, Altina i Plavi horizonti. Jedna od najvažinijih je svakako Južna saobraćajnica (Južni bulevar u zoni naselja Altina 1) ulica drugog reda koja se pruža od saobraćajnice T-6, opslužuje Tehničko-putničku stanicu Zemun i povezuje se na ulicu drugog reda kojom se uvodi saobraćaj u naselje Altina 2 i Plavi horizonti.

Na području u obuhvatu ove celine, u funkciji je autobuski podsistem javnog prevoza putnika i gradsko – prigradska železnica. U funkciji javnog prevoza putnika u ovoj celini planiran je i depo „Gornji Zemun” koji je planiran i važećim planom detaljne regulacije.

Parkiranje vozila korisnika predmetnog prostora obavlja se na otvorenim javnim parking površinama uglavnom uz saobraćajnice sekundarne ulične mreže, unutar pripadajućih parcela kao i u namenskim garažama u okviru objekata.

Deo prostora u granicama ove celine obuhvata i kompleks vojnog aerodroma Batajnica za koji će u nekim narednim fazama razvoja biti preispitana mogućnost angažovanja za potrebe civilnog saobraćaja.

U okviru ove celine nalaze se postojeći i planirani objekti železničke infrastrukture i to:

• Postojeća dvokolosečna železnička pruga od tehničko putničke stanice „Zemun“ do Batajnice i dalje ka Novoj Pazovi. Deonicu ove pruge na potezu od Batajnice do TPS „Zemun“ i dalje Železničkoj stanici Novi Beograd nakon sprovedenih saobraćajnih i ekonomskih analiza potrebno je eventualno proširiti za još dva koloseka kako bi se omogućilo necmetano funkcionisanje međunarodnog, međugradskog, prigradskog i gradskog železničkog saobraćaja.

• Postojeća tehničko – putnička stanica „Zemun“ koja je detaljno planski razrađena i za koju je definisan obuhvat. Unutar planom definisanog obuhvata potrebno je realizovati sve planirane objekte i postrojenja, kako bi se u skladu sa tim izvršila i potrebna inovacija i modernizacija postrojenja u funkciji poboljšanja rada železnice.

• Postojeća železnička stanica „Batajnica“ sa pripadajućim objektima koja je, takođe, značajan objekat u funkciji „BG voza“.

• Jednokolosečna železnička pruga Batajnica – Surčin – Ostružnica – Beograd Ranžirna, koja je u funkciji teretnog saobraćaja, planirana za rekonstrukciju, odnosno izgradnju još jednog koloseka.

• Planirana jednokolosečna železnička pruga koja se odvaja iz železničke stanice „Batajnica“ ka planiranom logističkom centru sa intermodalnim terminalom „Batajnica“.

• Postojeća jednokolosečna pruga Surčin – Jakovo – Boljevci, koja se odvaja iz stanice Surčin, i za koju se planira obnova i rekonstrukcija.

U ovoj prostornoj celini potrebno je planirati prostor za realizaciju železničkih stajališta „Altina“ i „Kamendin“, direktnu kolosečnu vezu između stanica Zemun polje i TPS Zemun kao i izgradnju pešačkih podhodnika u železničkim stanicama Zemun polje i Batajnica. Pored navedenog planirana je i realizacija denivelisanog pružnog prelaza u Batajnici.

Planirane privredne zone povezuju se na primarnu saobraćajnu mrežu (autoput E-75) preko saobraćajnice koja je Planom detaljne regulacije Poslovnog – privrednog kompleksa „Klisina“ u Batajnici definisana kao Nova 2.

U okviru obuhvata Plana formirana je i jedna okretnica kako bi se saobraćajna mreža mogla funkcionalno podeliti, što bi po potrebi omogućilo faznu realizaciju. Okretnica je formirana polazeći od zahteva da se obezbedi okretanje bez dodatnog manevrisanja za merodavno vozilo (teretno vozilo sa prikolicom ili poluprikolicom, vozila javnog gradskog prevoza-zglobni autobus i dr).

Očekivani efekti planiranja su:

• stvaranje uslova za razvoj privredno-komercijalne zone, u s kladu sa savremenim potrebama, tehnologijama i uslovima zaštite životne sredine;

• parcelacija pojedinačnih parcela i definisanje površina javne namene i opremanje zemljišta saobraćajnom i komunalnom infrastrukturom;

• unapređenje stanja životne sredine, kroz infrastrukturno opremanje područja.

Nove zone određene kao privredni parkovi namenjeni su kompleksima tehnološki najsavremenijih grupa delatnosti.

Privredni park je savremeni oblik organizovanja prostora za tehnološki, ekonomski i ekološki napredne grane i jedinice privrede, poslovanja i primenjene nauke, koga razvija i održava jedinstveni organizator, na kompleksu određene veličine.

Sadrži pogodnu mešavinu privrednih, aktivnosti, izrazito kvalitetan ekološki i estetski ambijent. Ova namena podrazumeva dugoročni kvalitetni razvoj, samoodrživost i primenu savremenih energetski efikasnih i po životnu sredinu pozitivnih namena i sadržaja.

Najčešće se zone privrednih parkova nalaze na ulaznim pravcima u grad, uz važne gradskih saobraćajnice i formiraju satelitska naselja i forme koje se preko tih saobraćajnica vezuju za grad.

Primarna namena očekivana u ovim zonama, prema kojoj su dobili ime, su tehnološki parkovi: simbioza savremenih industrijskih parkova nove generacije, univerzitetskih institucija i privrednih subjekata koji se bave istraživanjem i inovacijama.

Dozvoljene aktivnosti iz klasifikacije privrednih preduzeća (prema ekološkom opterećenju) mogu biti iz kategorija A, B i V, s tim da nikakva emisija i imisija polutanata vazduha, vode i zemljišta ne sme da se pojavi kod privrednih objekata i u kompleksu privrednog parka, izvan propisima dozvoljenih vrednosti koje se primenjuju za stambene zone. Ovakvi kompleksi proizvod su naprednih tehnologija i formiraju se kao samodovoljne jedinice i kompleksi u kojima se objedinjava istraživanje, proizvodnja i trgovina koje prate sve komatibilne delatnosti.

U okviru zona privrednog parka moguće je organizovati i stambene zone u skladu sa konceptom jedinstvenog mesta stanovanja i rada (Live&Work). Taj koncept podrazumeva optimalno izbalansiranu mešavinu namena: poslovanja, stanovanja, komercijalnih sadržaja, obaveznih pratećih osnovnih i primarnih sadržaja socijalne infrastrukture, uz veliko učešće zelenih, rekreativnih i slobodnih površina, a koja za cilj ima uspostavljanje visoko kvalitetnih urbanih ambijenata.

Na ovaj način su organizovana satelitska naselja velikih gradova razvijenih ekonomija, i uslov da se formiraju su visoki kriterijumi zaštite životne sredine, primena svih postulata zelene arhitektekture, vrhunski dizajn i održivost namena i energije u okviru kompleksa. Investitor je odgovoran za uspostavljanje interne mreže saobraćajnica i infrastrukture, a priključke na primarnu mrežu obezbeđuje samostalno ili u partnerstvu sa javnim sektorom, prema uslovima JKP. Investitor je fizičko lice, nosilac izrade je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove iz Beograda, a obrađivač plana Seven Arch doo Beograd.