Vlasnici malih pumpi nezadovoljni produženjem državne uredbe o ograničenju cena

Vlasnici benzinskih pumpi u Srbiji će, zbog produžetka Uredbe o ograničavanju visine cena derivata nafte za još šest meseci, sve teže poslovati. One sa najlošijim poslovanjem su zatvorili ili planiraju da stave ključ u bravu, a pojedini najavljuju i potpuno napuštanje tog posla.

Vlasnik poslovnog sistema „Mihajlović“ Dejan Mihajlović rekao je za Betu da se sve više izlazi iz tog posla, a da je od 72 pumpe, koliko ih je imao, zatvorio 15. „Opredlili smo se za ovaj posao koji se sve masovnije napušta jer su troškovi veliki i teško se pokrivaju prometom, pa je posao sve manje isplativ“, rekao je Mihajlović.

Najveći problem za njegovu firmu je to što su pumpe bile okrenute selima, ali glavni konkurent, Naftna industrija Srbije (NIS), dizel prodaje po 179 dinara, a male pumpe gorivo nabavljaju po višim cenama i skuplje ga prodaju, zbog čega su izgubili poljoprivrednike kao potrošače. I ne samo poljoprivrednike, već, kako je rekao, i druge potrošače koji zloupotrebljavaju te kartice i nabavljaju gorivo po povlašćenim cenama na NIS-ovim pumpama, iako nemaju pravo na taj popust zbog čega ostalim vlasnicima pumpi pada promet.

„Imamo udruženje naftnih kompanija u kojem su i velike firme kao što je NIS i male firme vlasnika pumpi, pa nisu isti interesi svih članova. Vlasnike malih pumpi niko ne vidi i ne čuje“, rekao je Mihajlović.

Naveo je da je za njegovu i slične manje firme od NIS-a drugi problem to što su cene i marže ograničene, a treći je što su vlasnici pumpi opterećeni sa oko pedesetak parafiskalnih nameta. Mihajlović je rekao da zatvaranje pumpi u selima ima i socijalnu dimenziju jer ako nema škole, puta, pa ni pumpe, razlozi za odlazak stanovnika su jači. 

Vlasnica sistema pumpi „Avia“ Jelena Radun rekla je da vladina uredba pravi ogroman disbalans na tržištu i u neravnopravnom položaju drži vlasnike malih pumpi i NIS kao najvećeg konkurenta. Istakla je da male pumpe nisu izgubile samo poljoprivrednike kao klijente nego i mnoge druge kategorije potrošača, među kojima su i taksisti, jer se poljoprivredne kartice zloupotrebljavaju.

„Poslovanje je još pozitivno, ali je zarada nesrazmerna uloženom kapitalu, a sve je duži period povraćaja investicije. Marža je ostala ista kao prošle godine od 13 dinara po litru, ali su skočili svi troškovi“, rekla je Radun. Navela je da su morali da povećaju zarade radnicima 10-15 odsto, „opravdano jer na tu potrebu ukazuje i potrošačka korpa, ali su tu odluku doneli oprezno jer je veliki trošak za firmu“.

Istovremeno su, kako je rekla i svesni da ne mogu dozvoliti da zbog male plate odlaze radnici sa 20-30 godina iskustva jer je nove teško naći. „Morali smo oprezno da povećamo zarade radnicima, a zna se da zapošljavamo veliki broj njih i izdaci su ogromni“, rekla je Radun.

Dodala je da način poslovanja u sadašnjim uslovima sve više motiviše vlasnike pumpi da izlaze iz tog posla.

Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je 10. februara 2022. godine zbog rasta cena goriva.

Istovremeno sa ograničavanjem cena goriva ograničena je i trgovačka marža koja je od prošle godine 13 dinara po litru i treba da pokrije sve troškove poslovanja pumpi.

Od tada Ministarstvo rudarstva i energetike jednom nedeljno utvrđuje cene benzina evropremijum BMB 95 i evrodizela na osnovu poslednje cene po kojoj se trguje tim derivatima na referentnoj regionalnoj berzi u Đenovi u luci Lavera.

Vlada Srbije, kao manjinski suvlasnik NIS-a, obezbedila je da poljoprivrednici na pumpama te kompanije mogu da dobiju dizel po povlašćenoj ceni od 179 dinara, a od 1. januara ove godine imaće pravo na povraćaj akcize od 50 dinara na tu cenu, što je motiv više da gorivo nabavljaju isključivo na NIS-ovim pumpama.