Vojvodina gubi plodnost zemljišta

Vojvodina bi od „žitnice Evrope“ mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci. U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica Vojvodine imalo više od pet odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, prenosi RTS.

Prema rečima dr Jovice Vasina, pedologa Laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, deluje više degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne, ali je najizraženiji gubitak organske materije, tihi ubica zemljišta. To je proces koji veoma dugo traje. „Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju“, naveo je Vasin.

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan istakao je da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno černozemom i ritskom crnicom, koje su u drugoj polovini 20 veka imale sadržaj organske materije viši od pet odsto. Danas je ovaj sadržaj humusa prisutan samo na jedan odsto površina, a uzrok leži u tome što se tokom poslednjih 30 godina rapidno smanjio stočni fond. „U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva“, rekao je Gulan.

Potvrda takvog stanja zemljišta jeste da vrednost proizvodnje stagnira već decenijama na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Računica pokazuje da agrar u Srbiji u poslednjih 35 godina ima godišnju stopu rasta od 0,45 odsto. Prema strategiji Vlade Srbije iz 2014. godine, rast bi trebalo da bude 9,1 odsto ili u lošijem slučaju ne manji od 6,1 odsto, tvrdi Gulan.

Radmila Pivić, naučni savetnik na Institutu za zemljište. naglasila je da je pre pokretanja poljoprivredne proizvodnje potrebno analizirati zemljište na parceli. „Samo na osnovu rezultata ispitivanja osnovnih parametara plodnosti zemljišta kao što su pH vrednost, sadržaj kalcijum karbonata, sadržaj organske materije-humusa, sadržaj lako pristupačnog fosfora i kalijuma mogu se dobiti smernice za racionalnu primenu đubriva, mineralnih i organskih formi“, kazala je Pivić.

Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi imamo deset puta manje. Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 odsto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata. U našoj zemlji trenutno ima samo oko 320.000 bikova, krava, junadi i teladi zajedno.