Vozila koja nemaju filter čestica za dizel motore i dalje prolaze tehnički pregled

Tehnička neispravnost automobila može biti višestruko opasna, pa je vrlo bitno da vozači budu svesni i odgovorni kada je njihovo vozilo i njegovo stanje u pitanju. Stručnjaci upozoravaju da vozačima treba ponovo da se vrati svest da je automobil „predmet“ opasan po život, te je održavanje vozila od ključnog značaja.

Na tehničkom pregledu koji se vrši periodično, a obavezno pred registraciju automobila, proveravaju se tehničke ispravnosti, ali i ekološka efikasnost vozila. Na taj način osiguravamo da vozilo ne predstavlja opasnost za druge učesnike u saobraćaju na putevima i po ekologiju.

Prosečan vozač se najverovatnije ne pita koliko njegovo vozilo zagađuje životnu sredinu, njemu je najbitnije da stigne od tačke A do tačke B. Međutim, svi koji sednu za volan trebalo bi da imaju na umu da su automobili sa neispravnim katalizatorima i DPF filterima ekološki daleko opasniji od onih proizvedenih i projektovanih bez njih.

U Srbiji ovaj proces definiše Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima i dva pravilnika – Pravilnik o tehničkom pregledu (TP) vozila i Pravilnik o podeli vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju.

Ovi pravilnici su usaglašeni ili se usaglašavaju sa svetskim i evropskim normama, koje uređuju Ujedinjene nacije i Evropska komisija. Naša zemlja, koja se nalazi u pristupnim pregovorima sa EU, preuzela je i prati propisane norme. Pomenuti pravilnici se oslanjaju na važeće evropske iz 2014. godine.

Prema Pravilnicima se propisuje niz odredbi, a neke od najvažnijih su – provera ključnih sistema vozila: kočioni i upravljački, sistem oslanjanja, pneumatici, sistemi za signalizaciju, osvetljenje puta…

Ipak, u Srbiji se dešavaju i određeni propusti na koje nam je ukazao i sagovornik koji je upoznat sa situacijom, a koji nije želeo da mu otkrijemo identitet. Prema njegovim rečima, ekologija je u drugom planu jer je iz pravilnika izbačeno obavezno merenje buke, i sada već drugi put u protekle dve godine odlaže se obavezno merenje i kontrola izduvnih gasova kao eliminacione karakteristike TP-a. Sa druge strane, način merenja izduvne emsije vozila je i dalje daleko od standarda koji se zahtevaju, pogotovo za vozila sa novijim euro normama u pogledu izduvne emisije. Na primer, naš pravilnik ne prepoznaje postojanje filter čestica za dizel motore, čak vozila koja nemaju ovaj filter i dalje prolaze tehnički pregled, što je nedopustivo.

Ipak, dodaje on, tehnička ispravnost vozila se ipak podiže na značajno viši nivo, uz očekivanje ponovo odložene primene kontrole pneumatskih kočionih sistema i kontrolu ovalnosti u toku kočenja.

Auto-industrija je jedno vrlo dinamično polje, pa EU i UN donose nove direktive, naročito od pojave e-vozila, kao i samovozećih automobila. Automobili postaju autonomni, tehnologija napreduje, definišu se novi standardi vezani za ogibljenje, svetlosnu signalizaciju, autonomnu vožnju i ekologiju, a Srbija u tom segmentu kasni. Naime, automobili sa neispravnim funkcijama poluautonomne vožnje (ADAS) bez obaveze periodične kontrole i kalibracije umesto benefita postaju nova opasnost na putevima.

Da nije sve osrednje u našem sistemu TP-a, pokazuje i to da je u 2023. godini započeto sa povezivanjem stanica za TP i uređaja na njima u Centralni informacioni sistem tehničkih pregleda (CISTEP). Unapređenje tehničkih pregleda vozila je svakako neophodno, kao i obuka i licenciranje kontrolora.

Takođe, kako nam je rekao sagovornik rad stanica za tehnički pregled je deo prenetih ovlašćenja države na pojedine privredne subjekte i to se ne može posmatrati kao običan posao isključivo fokusiran na ostvarenje profita.

Šta kaže pravilnik o dva „sporna“ propisa?

Kada je u pitanju regulisanje izduvnih gasova, u članu 81. piše da „izlaz (izvod) izduvne cevi uređaja za odvođenje i ispuštanje izduvnih gasova na vozilima ne sme biti usmeren u desnu bočnu stranu motornog vozila niti sme prelaziti gabarite vozila po dužini ili širini“.

S obzirom na to da je katalizator za izduvne gasove nešto što najviše intrigira vozače, u Pravilniku se na ovu temu navodi:

„Vozila koja su homologovana i proizvedena sa katalizatorom ne smeju se koristiti bez katalizatora. Izuzetno, vozila koja su homologovana i proizvedena sa katalizatorom, a koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji do 5. jula 2021. godine ne smeju se koristiti bez katalizatora nakon 5. jula 2025. godine. Naknadno ugrađeni katalizatori moraju biti homologovani u skladu sa jednoobraznim tehničkim uslovima“.

U članu 82. navodi se da izduvna emisija motornih vozila sa motorima koji rade sa unutrašnjim sagorevanjem pri prvoj registraciji mora odgovarati zahtevima jednoobraznih tehničkih uslova.

„Na motornim vozilima koja ispunjavaju uslove propisane normom najmanje EURO 3 mora postojati ispravan sistem za upozoravanje na neispravnost opreme za regulisanje aero zagađenja (OBD)“, ističe se u Pravilniku.

U tehničkom smislu kočioni sistem je od izuzetne važnosti u svakom vozilu, te propisi u Pravilniku o podeli vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju Republike Srbije određuju norme koje vozilo treba da zadovolji.

„Ocena ispravnosti rada kočionog sistema može se doneti u odnosu na takozvane referentne sile kočenja, kao alternativa ispitivanju u odnosu na minimalno propisane kočne koeficijente za vozila sa pneumatičkim kočnim sistemom. Izmerene sile kočenja na uređaju za merenje sile kočenja – kočnim valjcima, u odnosu na pritisak aktiviranja kočnica, moraju biti veće ili jednake u odnosu na sile kočenja izmerene u trenutku homologacije kočnog sistema vozila“, navodi se u članu 41.

Pojašnjeno je da je kočni koeficijent procentualni odnos usporenja vozila i ubrzanja zemljine teže, pri čemu se pri proračunu kočnog koeficijenta, u smislu ovog pravilnika, može koristiti i zaokružena vrednost ubrzanje zemljine teže od 10 m/s2.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Izduvni gasovi i katalizatori „na čekanju“ do 2025. godine