Veliki uticaj na globalna poskupljenja ima rekordan uvoz Kine

Za zaustavljanje rasta cena hrane neophodno da se zaustavi skok cena energenata

AgrobiznisAnalizaBiznisPoslovanjeSrbija

18.1.2022 11:11 Autor: Ljiljana Begović 15

Za zaustavljanje rasta cena hrane neophodno da se zaustavi skok cena energenata Za zaustavljanje rasta cena hrane neophodno da se zaustavi skok cena energenata
Naglo povećanje cena hrane u svetu jedna je od vidljivijih posledica pandemije. Među razlozima poskupljenja namirnica ističu se velika tražnja, ali i pravljenje zaliha... Za zaustavljanje rasta cena hrane neophodno da se zaustavi skok cena energenata

Naglo povećanje cena hrane u svetu jedna je od vidljivijih posledica pandemije. Među razlozima poskupljenja namirnica ističu se velika tražnja, ali i pravljenje zaliha od strane Kine.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je veliki rast kineske kupovine žitarica, a pre svega kukuruza i pšenice, počeo još 2020. godine.

“Uvoz kukuruza bio je 2,4 puta veći nego 2019, a pšenice 2,5 puta. Kina 70 procenata domaće proizvodnje kukuruza koristi za ishranu stoke, ali to nije bilo dovoljno zbog povećane tražnje za mesom, pa je morala da uveze dodatne količine. U jednom trenutku čak ni to nije bilo dovoljno, pa je kineska vlada intervenisala sa pšenicom iz robnih rezervi da bi nadomestila nedostatak kukuruza za stočnu ishranu. Da bi ponovo napunila robne rezerve, ona je uvezla novu pšenicu“, navodi Bogunović.

Takođe, naš sagovornik objašnjava da je došlo i do velikih promena u ishrani stanovnika Kine, te da su u ovoj zemlji sve popularnije paste i hlebovi, a to je uticalo na veći uvoz žitarica.

S druge strane, prema rečima predstavnika PKS, Srbija nema potrebe za stvaranjem dodatnih zaliha hrane.

“Mi smo neto izvoznici hrane, tako da moramo izvoziti naše proizvodne viškove. Vlada prati stanje zaliha i, ako se za to ukaže potreba usled prekomernog izvoza, može doneti mere kojima bi to usporila ili čak i potpuno zabranila”, kaže Bogunović.

Foto: Pexels.com

On naglašava da Srbija kao deo svetskog tržišta oseća uticaj rasta cena hrane na globalnom nivou.

Naravno da rast cena u svetu utiče i na rast cena kod nas, pogotovo kada je reč o berzanskoj robi, tipa žitarica. To je i delimično pozitivno sa aspekta proizvođača i prihoda koje država ostvaruje na račun izvoza. Zakon tržišta je taj koji diktira cene, odnosno ponuda i tražnja za robom. Srbija konstatno povećava svoj bilans u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizovda i u nekim biljnim vrstama zauzimamo i značajna mesta na svetskom nivou, kao što su izvoz maline, kukuruza, šljiva, jabuka”, ocenjuje Aleksandar Bogunović.

Kada je reč o formiranju cena namirnica, treba imati u vidu veliki broj faktora, od cena inputa, energenata, đubriva, radne snage, uticaja klimatskih promena na prinose, sve do povećanih troškova transporta.

“Nisu svi parametri jednako bitni za sve proizvode, ali su od velikog uticaja na formiranje cena”, kaže Bogunović.

Rekordan rast kineskog uvoza

Najmnogoljudnija zemlja na svetu u skladištima drži 69 odsto svetskih zaliha kukuruza, 60 odsto pirinča, 51 odsto pšenice i više od 30 odsto soje.

U 2020. godini Kina je kupila hranu u vrednosti od rekordnih 98,1 milijardi dolara. Tokom protekle decenije uvoz je porastao za 360 odsto.

On smatra da bi šansa za povećanje proizvodnje možda mogla da se nađe u novim sortama i hibridima, digitalizaciji i primeni savremenih tehnologija koje bi učinile da proizvodnja bude manje zavisna od klimatskih promena.

Napomenuo je da je za poljoprivrednike dobro što je cena viša, ali ne i za prerađivačku industriju.

„Realno je očekivati da će cena još rasti, s obzirom na to da uz sve pomenuto imamo i otežan transport, jer je kontejnerski prevoz poskupeo 10 puta i imamo velika čekanja na kontejnerima. S druge strane, raste cena mineralnih đubriva, jer se dobar deo azotnih đubriva proizvodi iz gasa kojeg negde nema, a gde ga ima on je 180 odsto skuplji nego što je bio. Mi trenutno nemamo našu proizvodnju, iako je Azotara prodata“, navodi Bogunović.

Ipak, naš sagovornik ističe da naši građani ne bi trebalo da budu zabrinuti da će doći do nestašice bilo kojih prehrambenih proizvoda.

“Srbija proizvodi dovoljne količine hrane za sopstvene potrebe, što se tokom pandemije korona virusa moglo i videti. Čak je ostvaren i rast izvoza u pojedinim segmentima. Zalihe se, pre svega, prave u ratarskim kulturama tipa pšenice, kukuruza i soje. One su, pored potreba za ishranu stanovništva, bitne i za proizvodnju stočne hrane. To su kulture koje proizvodimo u značajnim viškovima i koje plasiramo na strana tržišta, tako da i u slučaju da se desi povećani izvoz, Vlada uvek može to ili usporiti različitim merama intervencije ili čak i zabraniti izvoz ovih kultura”, ističe Bogunović.

Na pitanje da li se može uskoro očekivati zaustavljanje rasta cena hrane, Bogunović kaže da je za to neophodno da se zaustavi rast cena energenata.

“Trenutno je rano za pravljenje dugoročnih prognoza kretanja cena hrane u svetu, ali i u Srbiji, jer sve zavisi od toga kakva će ova godina biti i što se tiče prinosa”, zaključuje sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

  • KACA

    18.1.2022 #1 Author

    Teško da će se zaustaviti rast

    Odgovori

  • BIJUTI27

    18.1.2022 #2 Author

    Zabraniti izvoz hrane iz Srbije!

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    18.1.2022 #3 Author

    Teško da će se to desiti.

    Odgovori

  • Ivan

    18.1.2022 #4 Author

    Jako teško.

    Odgovori

    • TINA

      19.1.2022 #5 Author

      Mi smo poljoprivredna zemlja I treba da izvozimo hranu

      Odgovori

  • Anna

    18.1.2022 #6 Author

    Strašno! Čak i ako nema potrebe cene se veštački pumpaju.

    Odgovori

  • JELENA

    18.1.2022 #7 Author

    Tesko da ce se zaustaviti rast cena energenata

    Odgovori

  • BOJANA

    18.1.2022 #8 Author

    Teško da se to desi

    Odgovori

  • MARKO7

    18.1.2022 #9 Author

    Samo zabraniti izvoz hrane iz naše zemlje…

    Odgovori

  • DANIJELA

    18.1.2022 #10 Author

    Tesko je pratiti cene i uticati na njihov rast.

    Odgovori

  • TIna

    19.1.2022 #11 Author

    Mi smo poljoprivredna zemlja I treba da izvozimo hranu

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    19.1.2022 #12 Author

    U svetu je velika kriza energenata i teško možemo uticati na to, jedino državna politika zaštite proizvođača i potrošača sa subvencija ma i dotacijamq nešto može da ublaži ali i za to je potrebna bogata i odgovorna država.

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    19.1.2022 #13 Author

    Tesko da se to desi

    Odgovori

  • NIKOLA.NIDZO

    19.1.2022 #14 Author

    treba iskontrolisati inflaciju raznim instrumentima monetarne politike, a ne praznim pricama oko cijene nafte

    Odgovori

  • VANjA

    19.1.2022 #15 Author

    Nema nista od toga!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...