Zabrinjava tempo zaduživanja i namena uzetih kredita

Javni dug Srbije od 38,2 milijarde evra, u relativnom smislu, nije zabrinjavajući, ali je zabrinjavajući tempo zaduživanja i namena kredita, izjavio je ekonomista Goran Radosavljević.

„Srbija ne vraća kredite već deceniju. Krediti se refinansiraju, uzme se novi da se vrati stari kredit i još se zadužuje preko toga. Sada država ne može da vrati dospeli zajam Fondu za razvoj Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAR) i praktično je uzet novi kredit koji je obračunat po duplo većoj efektivnoj kamatnoj stopi od 4,5 odsto u odnosu na prethodna dva odsto, što je prilično visoka stopa“, rekao je Radosavljević za Betu.

Na vanrednom zasedanju Skupštine Srbije u sredu je usvojen Zakon o potvrđivanju izmena Sporazuma o zajmu od Fonda za razvoj UAR od milijardu dolara i Zakon o potvrđivanju izmene Ugovora o zajmu od istog fonda od milijardu dolara, ali i još desetak predloga zakona o zaduživanju Srbije, između ostalog i zbog gradnje Nacionalnog stadiona, kod Poštanske štedionice za 42 milijarde dinara.

Vlada Srbije je izmenom ugovora sa Fondom za razvoj UAR predložila odlaganje vraćanja tog ukupnog duga od dve milijarde dolara za još dve godine. Sporazum o zajmu je potpisan još 2014. godine i ne postoje transparentni podaci o tome na šta je potrošena ta prva milijarda, a novac iz zajma uzet drugim ugovorom iz 2022. korišćen je za podršku budžetu.

Novi uslovi zaduženja podrazumevaju povećanje kamate na četiri odsto, plus administrativni troškovi po stopi od 0,5 odsto godišnje na glavnicu povučenog, a neotplaćenog zajma.

Radosavljević je rekao da je kamatna stopa na kredite kod međunarodnih finansijskih institucija – Evropske investicione banke, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, ako se uzimaju za infrastrukturne projekte upola manja, jedan – dva odsto. „Vladi Srbije, međutim, te finansijske institucije neće dati novac da refinansiraju kredit kod Fonda za razvoj UAR, a Srbija ne može da ga vrati iz budžeta jer nema novac“, rekao je Radosavljević.

On je rekao i da se ne zna ni kako je Vlada Srbije došla do novca Poštanske štedionice da uzme zajam za gradnju Nacionalnog stadiona kada nije bilo tendera, već direktna pogodba.

„Kredit je način finansiranja budžeta. Ako u budžetu nema novca, a u zemljama u razvoju uglavnom ga nema, tada se uzimaju krediti. Ali nije isto da li su to krediti od međunarodnih finansijskih institucija, bilateralnih kreditora ili komercijalnih banaka. Uslovi su drugačiji“, naveo je Radosavljević.

Istakao je da se Srbija u periodu od 2008-2010. zadužila kod EIB-a, Svetske banke i EBRD-a za Koridor 10.

Krediti EIB-a su, prema njegovim rečima, iznosili oko 580 miliona evra, na preko 30 godina, uz poček od čak šest godina i po kamatnoj stopi od oko dva odsto, a sada je sa Poštanskom štedionicom za kredit na deset godina ugovorena kamata, viša od osam odsto, što je četiri puta više.

Srbija je 2012. godine, kako je istakao, imala javni dug od 15,4 milijarde evra i stigla u julu ove godine na više od 38 milijardi evra, što znači da dug godišnje raste oko dve milijarde evra. Polovina duga je, kako je rekao Radosavljević, došla u poslednje dve -tri godine, od 2021. godine, što je „katastrofalan tempo zaduživanja“.

Pošto udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) nije visok, ne bi bio veliki problem, kako je ocenio, ako bi se ta sredstva koristila za projekte koji će „vratiti“ taj novac, piše Beta.

Međutim, naveo je Radosavljević, „upitno je šta će od ovoga što je građeno poslednjih godina moći da doprinosi povećanju BDP-a u budućnosti i u kojoj meri“.

„Prilično sam siguran da Nacionalni stadion i jedan deo auto-puteva neće moći da vrate uložena sredstva. Grad Beograd subvencioniše Arenu, sigurno će se subvencionisati i Nacionalni stadion, jer neće moći da zaradi samo za plate, a kamoli za održavanje infrastukture“, rekao je Radosavljević.

Putevi Srbije su, prema njegovim rečima, zaradili prošle godine 400 miliona evra, a u gubitku su, nikad većem. „Kakav uticaj na BDP ima, na primer, Beograd na vodi, nakon završetka investicije. Veoma mali. A kad krene održavanje, neko će morati to da popravlja i plati“, kazao je Radosavljević.

Dodao je da su kamate ranije bile niske ili negativne, pa se „država zaduživala i trošila te pare kako je trošila i to u rashodima nije bilo kritično“.

„Država ni sada ne može da vraća dugove, već odlaže kredite i zadužuje se da vrati stare dugove“, rekao je Radosavljević.

Istakao je da kada svetska privreda održava stabilnost i rast da neće biti problema, ali kada kreditori ne pristanu na odlaganje, taj novac će morati od nekog da se uzme, a nema od koga drugog, osim od građana.

Naveo je da sada rastu kamatne stope i da će rasti i pritisak na budžet u kome je i sada deficit jer ne mogu da se plaćaju tekući rashodi, a rastom troškova za kamate i minus u državnoj kasi će da raste.

U deset godina se, kako je ocenio, gotovo uvek desi neka kriza u svetu, a u ovom trenutku je „ona iza ugla i javni dug Srbije bi u tom slučaju mogao da postane veliki teret“.

Dodao je da je i dinar značajno ojačao u poslednjih deset godina i da je vrednost  BDP-a time uvećana, a pala bi kada bi se računao realan kurs domaće valute.  „Pitanje je trenutka kada će se to desiti“, istakao je Radosavljević.