spoljni krizni faktori udruženi sa turbulentnom političkom scenom na lokalu

Zašto Crna Gora i Republika Srpska imaju alarmantno veliki broj blokiranih firmi?

AnalizaPoslovanjeRegionSrbijaU fokusu

9.6.2022 12:51 Autor: Marko Miladinović 9

Zašto Crna Gora i Republika Srpska imaju alarmantno veliki broj blokiranih firmi? Zašto Crna Gora i Republika Srpska imaju alarmantno veliki broj blokiranih firmi?
U atmosferi smenjivanja spoljnih kriznih faktora i lokalnih ekonomsko-političkih uticaja – najčešće negativnih – pojedine države u našem neposrednom okruženju zabeležile su zabrinjavajuće veliki... Zašto Crna Gora i Republika Srpska imaju alarmantno veliki broj blokiranih firmi?

U atmosferi smenjivanja spoljnih kriznih faktora i lokalnih ekonomsko-političkih uticaja – najčešće negativnih – pojedine države u našem neposrednom okruženju zabeležile su zabrinjavajuće veliki broj blokiranih firmi u prethodnoj godini.

Sigurno je da pandemijska situacija nije bila blagonaklona, pogotovu u turističkom sektoru, dok su problemi u lancima snabdevanja i energetici polako, ali sigurno podizali cene bezmalo svega. Međutim, 2021. godina nije doživela sukob u Ukrajini, koji će po ovom parametru verovatno “pokvariti” statistiku i u razvijenijim evropskim zemljama.

Prema Eurostatu, u četvrtom kvartalu 2021. godine broj novoregistrovanih preduzeća u EU bio je šest odsto veći nego u istom periodu 2019. godine, dakle pre proglašenja pandemije korona virusa. Još značajnije je da se broj blokiranih firmi smanjio za čak 23 odsto, po čemu je ovo tromesečje označeno kao važno na putu oporavka evropske zajednice država.

Kada se sagledavaju podaci za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru za čitavu 2021. godinu, na osnovu podataka kojima raspolaže CompanyWall, naša zemlja prednjači u apsolutnom iznosu blokiranih firmi, no to je i logično, s obzirom da je od posmatrane tri ujedno i najveća.

Ipak, po znatno važnijem pokazatelju udela blokiranih firmi od ukupnog broja pravnih subjekata u zemlji, Srbija je u daleko povoljnijem položaju, dok je situacija u Crnoj Gori i Republici Srpskoj na granici alarmantne.

“Suština je da gde ima manje stranih direktnih investicija (SDI) beleži se veći udeo zatvorenih firmi. U Srbiji je u prvih pet meseci ove godine čak registrovan rast SDI u odnosu na isti period prošle godine, dok u drugim zemljama regiona to nije bio slučaj. Pogotovu se to odnosi na Bosnu i Hercegovinu, u kojoj postoji složena politička situacija i blokada institucija, pa je dolazilo i do prebacivanja kapitala preduzeća koje su iz Federacije BiH poslovale u Republici Srpskoj, što je posebno bio slučaj posle najava o secesiji prošle godine. Te firme su se ‘vratile’ nazad u Federaciju”, komentariše za Biznis.rs ekonomista i autor publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji Saša Đogović.  

Prema njegovim rečima, implikacije političara nedoraslih situaciji negativno se odražavaju na ekonomska kretanja, samim tim na životni standard i zaposlenost stanovništva. Umesto da se strateški gleda kako da se napravi održiv sistem rasta i razvoja zemlje, uništavaju se institucije, a paralelno se ruši nada mlađim generacijama u ideju pokretanja sopstvenog biznisa, pa oni u sve većem broju odlaze iz zemlje.

Što se Crne Gore tiče, u njoj je nastavljeno masovno blokiranje i gašenje preduzeća, iako je početkom ove godine došlo do delimičnog usporavanja tog negativnog trenda. Uzroci su, slično kao i u Bosni i Hercegovini, nepovoljne političke okolnosti, ovaj put udružene sa posledicama koje je korona kriza ostavila na dominantan turistički sektor u zemlji.

“Država je zarobljena od strane interesnih grupa koje nisu dozvolile stvaranje stabilnih institucija i vladavinu prava. Prethodna crnogorska vlada sve vreme je bila pod pitanjem opstanka i jako je kratko potrajala. Takve turbulenetne okolnosti sigurno ne dovode do većeg broja otvaranja novih biznisa, a treba napomenuti i da su oni koji su poslovali u crnoj ili sivoj zoni zbog straha da će možda konačno biti uspostavljena vladavina prava u tom periodu gasili ili prebacivali svoje firme u okolne zemlje”, objašnjava Đogović, uz napomenu da je pandemija još ranije dovela do zatvaranja većeg broja crnogorskih mikro i malih preduzeća iz uslužnog sektora.

  • MARKO7

    9.6.2022 #1 Author

    Pa to sam i ja primetio u zadnje vreme…

    Odgovori

  • N.N.

    9.6.2022 #2 Author

    Kako nece imati kada je velika kriza a Srbija je i najveca.

    Odgovori

  • GINKO

    9.6.2022 #3 Author

    Zato sto ne mogu da se finansijski izbore

    Odgovori

  • TATJANA

    9.6.2022 #4 Author

    Zato sto nemaju dobru politiku

    Odgovori

  • SNEZANA

    10.6.2022 #5 Author

    Iskreno nije da ih i mi nemamo

    Odgovori

  • VERA

    10.6.2022 #6 Author

    Teško je graditi firmu a najlakse je otvoriti je.

    Odgovori

  • GOCA BG

    12.6.2022 #7 Author

    Politicki,pravni,sudski sistemi su im u kolapsu i jos mnogo toga…

    Odgovori

  • Dzebac

    14.6.2022 #8 Author

    Tesko je svim drzavama na balkanu, ali nema nigde pravde

    Odgovori

  • EVA57

    15.6.2022 #9 Author

    Dakle, „mrtva trka“ ko brže trči unazad! Jedino se ne čuje da neko analizira razloge i traži rešenja.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...