Zašto država osniva SPV kompanije?

Vest da je raspisan prvi tender za projekat u okviru EXPO 2027 skrenula je pažnju i na to ko je naručilac posla izrade tehničke dokumentacije, kataloga, 3D modela i projekta opremanja stambenog kompleksa u Surčinu, koji će se prostirati na devet hektara. Radi se o preduzeću SPV Galovica 1 d.o.o. iz Beograda, koje je u stopostotnom vlasništvu Republike Srbije.

I dok se iz naziva te firme može zaključiti da se radi o dobro poznatom društvu sa ograničenom odgovornošću, postavlja se pitanje zašto ukupno 17 preduzeća u vlasništvu države, čiji je zastupnik Građevinska direkcija Srbije, nosi i oznaku iz „sveta“ projektnog finansiranja, odnosno – special purpose vehicle (SPV)?

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji ukupno 42 kompanije uz ime nose oznaku SPV, a među njima je 17 u stopostotnom vlasništvu Republike Srbije, što znači da nije samo država „sklona“ da tu skraćenicu stavi u naziv svojih firmi.

Interesantno je da još 43 preduzeća nose „srpsku“ varijantu tog naziva u imenu – društvo za posebne namene ili DPN.

Značenje SPV, odnosno DPN, nije pojašnjeno u krovnom Zakonu o privrednim društvima, već se nalazi samo na jednom mestu – u Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Tu stoji da je društvo za posebne namene (DPN) privredno društvo koje osniva privatni ili javni partner za potrebe zaključenja javnog ugovora, odnosno za potrebe realizacije projekta javno-privatnog partnerstva.

SPV je, inače, „međunarodna“ oznaka koja ukazuje da se radi o preduzeću posebne namene, a pojavljuje se i u obliku „entiteta posebne namene“ (SPE). Zapravo su to ćerke-firme koje osnivaju matične kompanije kako bi upravljale finansijskim rizikom, a njihov pravni status posebnih preduzeća štiti ih i ako matična kompanija ode u stečaj.

U našoj zemlji, najpoznatije SPV-jeve „pravi“ država – čak 10 takvih preduzeća osnovano je 2018. godine u okviru projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, pa su tako nastale kompanije SPV Avala, Nišava 1, 2 i 3, zatim Pčinja, Dunav, Tisa, Sava, Ibar i Lepenica.

Od skoro država osniva SPV kompanije u vezi sa projektom EXPO 2027, pa smo tako u januaru ove godine dobili Galovicu 1, 2 i 3, kao i kompanije SPV Petrac 1, 2 i 3.

U odluci o osnivanju objavljenoj u Službenom glasniku za svako preduzeće pojedinačno navodi se da će nakon izgradnje stambenih objekata za smeštaj učesnika i posetilaca, po izdavanju upotrebne dozvole i upisu stambene zgrade i svih posebnih delova zgrade u katastar nepokretnosti i prava na njima, odnosno po isteku roka od pet godina, biti ispunjeni uslovi za prestanak društva u skladu sa zakonom, a sva prava i obaveze privrednog društva prenose se na Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije.

Svako od novoosnovanih preduzeća upisano je pod šifrom delatnosti 41.2, što znači da će se baviti izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada, a u međuvremenu je osnovano i SPV Akvatik.

Pravnu sigurnost i specijalnu namenu za određeni projekat država, međutim, može da postigne i osnivanjem „običnog“ društva sa ograničenom odgovornošću. Na naše pitanje zašto ipak pribegava osnivanju SPV-jeva, ekonomista Aleksandar Stevanović odgovara da se po svemu sudeći radi o potrebi da bolje upravlja svojom imovinom, prihodima i rashodima.

„Ako se malo ‘zagrebe’, vidi se da država na različitim nivoima vlasti ne upravlja dobro svojom imovinom, bez obzira na brojne reforme. Osnivajući SPV-jeve u oblastima gde se pojavljuje kao koinvestitor, ona računa da će imati bolji uvid u to kako se odvija taj posao. Jednostavno, ako to sve ‘zatrpate’ u budžet bojim se da neće biti dobrih pokazatelja da li je to što država radi isplativo ili nije„, kaže Stevanović.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall ukazuju na to da se naziv SPV „odomaćio“ i kod privatnih firmi, pa tako tu oznaku ispred imena imaju kompanije osnovane radi izgradnje stambenih kompleksa, kao i onih koje razvijaju projekte u oblasti obnovljivih izvora energije.

Još 43 kompanije u imenu imaju „društvo posebne namene“, a među njima niz od 10 preduzeća osnovanih radi sprovođenja javno-privatnog partnerstva u oblasti javnog osvetljenja. Treba, međutim, imati u vidu da nema nikakve zakonske obaveze da se u imenu firme nađe oznaka SPV ili DPN, tako da je faktički broj kompanija osnovanih „na određeno“ ili radi sprovođenja nekog konkretnog projekta verovatno daleko veći.

Aleksandar Stevanović za Biznis.rs ocenjuje da je očigledno da država i privatne kompanije koriste zakonske mogućnosti kako bi lakše i efikasnije poslovale na domaćem tržištu.

„Stvar je svakoga ko se bavi biznisom da li će deo svoje aktive imati u obliku jedne, pet ili pedeset firmi. Pored toga što na takav način možete odvojiti deo svoje imovine, takva privredna društva mogu biti i višečlana – udruži se nekoliko investitora, pa dele rizik ili objedinjuju znanje. Zato osnivate pravno lice u kome ćete imati određene udele“, objašnjava Stevanović.

SPV je, inače, dobro proveren i efikasan mehanizam koji se dugo koristi u poslovnom svetu. Iako je na dobrom glasu kada je reč o podeli rizika i upravljanju projektima, u široj javnosti ima i negativnu percepciju.

Moguće da razlog leži u tome da je pojam SPV postao globalno poznat sa propašću Enrona, kada se ispostavilo da je čuvena američka kompanija koristila na stotine SPV-jeva upravo da bi prikrila pravu finansijsku i imovinsku sliku od akcionara i investitora.