Žene u Srbiji još uvek teže dolaze do upravljačkih pozicija

Nakon decenije blokade u Savetu Evrope, Evropski parlament (EP) i države članice EU saglasili su se oko akta o povećanju broja žena u upravnim odborima. Ovaj privremeni sporazum ima za cilj da osigura ravnopravnost polova u upravama trgovačkih društava koja se kotiraju na berzama u EU.

Inače, zanimljiv je podatak da je čak devet zemalja bilo protiv ovog predloga, smatrajući da bi to pitanje trebalo urediti na nacionalnom nivou, a među njima su bile Nemačka, Holandija, Danska, Estonija, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Švedska i Slovačka.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, žene u Srbiji, uprkos činjenici da čine više od polovine diplomiranih studenata i da ih je među osobama koje su završile doktorske studije čak 57 odsto, one i dalje teže dolaze do najviših pozicija i ređe zauzimaju upravljačke ili pozicije odlučivanja.

„Podaci Svetske organizacije rada ili Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost pokazuju da je stopa žena na menadžerskim pozicijama u Srbiji nešto viša od 30 odsto i da je Srbija 2018. godine imala svega 27,3 odsto kompanija i preduzeća u kojma su žene bile predsednice odbora, što je zaista alarmantan podatak“, ističe ministarka.

Ona dodaje da je, prema podacima Eurostata, krajem 2020.godine u Srbiji bilo 32,2 odsto žena na menadžerskim pozicijama, što je za nijansu bolje od država u regionu kao što su Hrvatska (24 odsto) i Severna Makedonija (23 odsto), ali ipak malo lošije u poređenju sa, recimo, Mađarskom (42 odsto).

Prema istraživanju koje je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost sprovelo sa kompanijom Philip Morris International i Kongresom Srpsko-američkog prijateljstva o platnom jazu u Srbiji i efektu “staklenog plafona” za žene u biznisu, među ispitanicama svega četiri odsto žena se nalazi na pozicijama generalnih direktorki, direktorki i članova upravnih i nadzornih organa u Srbiji, pet odsto žena su rukovoditeljke grupa u kojima ima 10 ili više zaposlenih, a 24 odsto žena u kompanijama rukovode grupama sa manje od 10 zaposlenih.

„Rezultati ovog istraživanja su takođe pokazali da je efekat “staklenog plafona” koji prati žene u mnogim oblastima života veoma prisutan u oblasti rada, te da je jako važno da preispitamo rodne stereotipe i predrasude koji u velikoj meri sprečavaju žene da napreduju i da doprinesu razvoju svih sfera društva i ekonomije u Srbiji“, naglašava Mihajlović.

Ministarka podseća i na publikaciju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) “Žene i muškarci u Republici Srbiji” za 2020.godinu koja pokazuje da u Srbiji samo 33 odsto žena zauzima rukovodeće pozicije i da je platni jaz za žene i muškarce na rukovodećim pozicijama 5,3 odsto. Ipak, ona dodaje da se Srbija svakako ugleda na pozitivne trendove koji se vide u Evropskoj uniji i teži tome da ih i sama implementira u svim javnim politikama.

„Mi verujemo da je rodna ravnopravnost u svim oblastima društvenog, ekonomskog i političkog života preduslov za društveni napredak, kao i za napredak na polju evropskih integracija“, ističe Mihajlović.

Na pitanje koji su tačno koraci preduzeti kako bi se ovi ciljevi sproveli u delo, ministarka kaže da je u 2021. godini unapređen zakonodavni i strateški okvir u oblasti rodne ravnopravnosti čime je, kako je ocenila, pokazano da se rodna ravnopravnost prepoznaje kao jedna od prioritetnih oblasti rada i javnih politika.

„Nova Strategija za rodnu ravnopravnost tako previđa mere koje će, između ostalog, doprineti smanjenju platnog jaza između muškaraca i žena na tržištu rada, povećanju učešća žena u visoko plaćenih poslovima i pružanju sistemske podrške za otpočinjanje, razvoj i rast biznisa koji su u vlasništvu žena“, objašnjava ona.

Budući da su prvi koraci već načinjeni, ministarka ocenjuje da je sada važno da se nastavi sa radom na implementaciji tih mera, kao i na preispitivanju rodnih stereotipa, kako bi se otklonile prepreke koje stoje na putu ostvarivanju jednakih mogućnosti žena i muškaraca na tržištu rada.

Inače, kada je reč o EU, tokom poslednjih deset godina je ostvaren određeni napredak u pogledu rodne ravnopravnosti u upravama. Međutim, on je bio neujednačen, te je u oktobru 2021. godine u proseku bilo samo 30,6 odsto članica i samo 8,5 odsto predsednica upravnih odbora, što je porast u odnosu na 10,3 odsto, odnosno tri odsto u 2011. godini.

Takođe, postoje i značajne razlike među državama članicama, pri čemu je u Francuskoj 45,3 odsto žena članica u upravnim odborima, dok ih je na Kipru samo 8,5 odsto.