Srpska domaćinstva troše više struje od evropskih
21.6.2022 13:34 Autor: Julijana Vincan 16
Domaćinstva su trošila 27 odsto finalne potrošnje energije u Evropskoj uniji u 2020. godini, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).
Većina finalne potrošnje energije EU u domaćinstvima, gotovo trećina, bila je pokrivena prirodnim gasom (31,7 procenata), dok je električna energija činila 24,8 odsto.
Obnovljivi izvori energije činili su petinu ukupne finalne potrošnje domaćinstava, a nafta i naftni derivati 12,3 odsto. Svega 2,7 procenata potrošnje domaćinstava bila su čvrsta goriva, a pre svega ugalj.
Domaćinstva EU najviše energije trošila su za grejanje svojih domova (62,8 procenata finalne potrošnje energije u stambenom sektoru).
Električna energija, koja se koristi za osvetljenje i većinu električnih uređaja, činila je 14,5 odsto (ovo isključuje upotrebu električne energije za napajanje glavnog sistema grejanja, hlađenja ili kuvanja), dok je udeo koji se koristio za grejanje vode iznosio15,1 procenat.
Glavni uređaji za kuvanje iziskivali su 6,1 odsto energije koju koriste domaćinstva, za hlađenje prostora – 0,4 procenata, a drugi tipovi krajnje potrošnje jedan odsto.
Kada se sve uzme u obzir, grejanje i hlađenje prostora ubedljivo je najveći potrošač energije u domaćinstvima EU sa čak 77,9 odsto ukupne potrošnje.
Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije
Oko 40 odsto finalne energije u Srbiji potroši se u sektoru domaćinstava. Procenjuje se da je prosečna potrošnja toplotne energije po metru kvadratnom u domaćinstvima u Srbiji 2,5 puta viša od prosečne potrošnje u EU, a postoje i domaćinstva sa daleko većom potrošnjom od proseka.
Pročitajte još:
Oko 38 procenata ukupne potrošnje energije u domaćinstvima utroši se u obliku struje (električne energije), dok je ovaj procenat u EU ispod 25 odsto, prenosi Energetski portal.
Kada je reč o obnovljivim izvorima anergije (OIE), Srbija raspolaže sa 336 elektrana OIE ukupne snage oko 2,91 GW. Procena je da će do 2050. godine biti potrebno izgraditi ukupno oko 21 GW kapaciteta OIE elektrana – hidro, vetar i solar.
IVAN
21.6.2022 #1 AuthorRestrikcije ili stednja?
MAJA
21.6.2022 #2 AuthorMi ne živimo u mraku, mi smo ljudi svetlosti
SNEZANA
21.6.2022 #3 AuthorNe stedimo nazalost
TATJANA
21.6.2022 #4 AuthorSlabo se kod nas stedi, ne pazimo
GOCA BG
21.6.2022 #5 AuthorNe znam kako da se stedi!?
kaćica
21.6.2022 #6 AuthorNeka nam ogranice i koriscenje struje.
JOVANA
21.6.2022 #7 AuthorKod nas samo bahato
MARA
21.6.2022 #8 AuthorMože nam se..
BRANA19
22.6.2022 #9 AuthorMa najbolje bi bilo da sedimo u mraku…
BOJANA
22.6.2022 #10 AuthorMislim da je tu u pitanju kvalitet kućnih aparata i uređaja.
Anna
22.6.2022 #11 AuthorMožda bi moglo da se uštedi kada bi zgrade bile kvalitetnije građene pa da zimi nema potrebe za dodatnim zagrevanjem a leti za hlađenjem životnog prostora.
VOJKAN
22.6.2022 #12 AuthorŠto bi rekao Čercil iz Porodičnog blaga: Jeste da Nemci više rade od nas, al mi više jedemo
Ika
22.6.2022 #13 AuthorMi ne znamo gde vise da stedimo
Boba3
22.6.2022 #14 Authorhaha ma najveci smo potrosaci
Jovana24
22.6.2022 #15 AuthorKakav je životni standard i nije cudo sto ne moze da se priusti zamena energetski neefikasnih potrosaca. Kao da mi ne bismo da mozemo manje da trosimo i samim tim manje placamo.
MarijaS
30.6.2022 #16 AuthorMa sigurno kako da ne