Stanje robnih rezervi skromno, neophodno povećati zalihe

Stanje na zalihama državnih robnih rezervi je znatno skromnije nego što je to bio slučaj pre tridesetak godina i s obzirom na rast cena hrane i krizu u odnosima dva velika proizvođača prehrambenih proizvoda te rezerve bi trebalo podići na znatno veći nivo nego što je sada slučaj, smatraju stručnjaci.

Republička direkcija za robne rezerve je početkom meseca povećala zalihe koje mogu da zadovolje tromesečne potrebe stanovništva u slučaju vanredne situacije koja bi uzrokovala poremećaje na tržištu, piše Danas.

Povećane su zalihe pšenice, kukuruza, ulja, šećera kao i energenata. Kada je reč o prehrambenim proizvodima iz uvoza zalihe pirinča, pasulja i soli su uvećane tako da će moći da zadovolje potrebe za duže od tri meseca. U slučaju da dođe do nepredviđenih okolnosti nadležni u Srbiji su spremni da zaštite domaće tržište carinskom politikom i sprečavanjem izvoza strateških prehrambenih proizvoda.

Agroekonomista Milan Prostran rekao je za Danas da je s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo, kada je reč o cenama hrane i mogućim nestašicama u slučaju krize, neophodno da se nivo robnih rezervi u Srbiji podigne na znatno viši nivo nego što je to sada slučaj.

“Nekada su državne robne rezerve imale znatno veći potencijal nego što je to sada slučaj. Naša zemlja ima dosta iskustva sa robnim rezervama još iz perioda kada smo bili u drugačijem društveno-političkom sistemu kao i u periodu devedesetih. Svojevremeno su postojale strateške robne rezerve za slučaj vanrednih okolnosti i tržišne u slučaju poremećaja cena životnih namirnica. Nakon 2000. godine nivo robnih rezervi je počeo rapidno da se smanjuje pod raznim izgovorima. Jedan od njih je bio da će Srbija vrlo brzo postati član Evropske unije do čega nije došlo. Sada se suočavamo sa rastom cena hrane tako da bi trebalo da povećamo robne rezerve. S obzirom da je odlučeno da one podmiruju potrebe za tri meseca bitno je orijentisati se na nabavku onih koje su najvažnije kako ne bi došlo do rasipanja sredstava”, istakao je Prostran.

Prema njegovim rečima, prehrambeni proizvodi koji bi obavezno trebalo da se nađu u robnim rezervama su pšenica, kukuruz, ulja, šećer, brašno, jedna vrsta mesa i mleko u prahu, a od robe iz uvoza pasulj, pirinač i so.

“Trenutno, situacija nije takva da bi morala da se donese odluka o zabrani izvoza strateških prehrambenih proizvoda, ali bi svakako trebalo voditi računa da ne bude preteranog odliva hrane iz zemlje kako bi u svakom trenutku mogle da se podmire potrebe domaćeg tržišta”, naveo je Prostran.

Ekspert za poljoprivredu Vojislav Stanković takođe smatra da bi trebalo povećati količine neophodnih poljoprivrednih proizvoda u robnim rezervama i da je to isplativo i u manje kriznim situacijama na tržištu hrane nego što je to sada slučaj.

“Robne rezerve predstavljaju veoma efikasan tržišni mehanizam koji omogućava da država interveniše u slučaju kada cene prehrambenih proizvoda enormno rastu i time ugrožavaju standard stanovništva. Stoga bi ih trebalo dopuniti u još većoj meri jer bi se s obzirom na efekat uložena sredstva u potpunosti isplatila. Da je u robnim rezervama Srbije bilo dovoljno ulja i mesa definitivno bi se njihovim plasiranjem na tržište smanjile cene koje su znatno porasle”, rekao je Stanković.