Svaki osmi korisnik kreditne kartice kasni sa otplatom

Svaki osmi vlasnik kreditne kartice u Srbiji je trenutno u kašnjenju sa plaćanjem obaveza, pokazuju podaci iz izveštaja Udruženja banaka Srbije.

Od oko milion korisnika, koji poseduju oko 1,3 miliona kreditnih kartica različitih poslovnih banaka koje posluju u Srbiji, 61.767 partija je u kašnjenju, odnosno njihovi vlasnici ne izmiruju obaveze u utvrđenim rokovima. Primetno je da se, prema dostupnim podacima, procenat kašnjenja u plaćanju po kreditnim karticama u poslednjih godinu dana povećao za 1,1 odsto, što u broju ljudi koji ne izmiruju svoje obaveze po osnovu ovog, inače, prilično skupog bankarskog proizvoda povećao za oko 5.000.

Treba, pri tom, imati u vidu da je u poslednjih godinu dana broj građana koji su korisnici kreditnih kartica smanjen čak za 44.199, a broj kreditnih kartica za preko 73.000. Za najveći deo ovog smanjenja broja onih koji koriste kartice zaslužne su, uglavnom, promenjene okolnosti u finansijskoj slici klijenata, pre svega gubitak posla ili značajnije smanjenje prihoda.

Kako nam je potvrđeno u bankama, uglavnom se toleriše da klijent jedan mesec ne plaća ratu po kreditnoj kartici ili dugovanje po nedozvoljenom minusu, a nakon toga sledi blokada računa. Inače, svako kašnjenje od 60 dana, bez obzira da li je reč o korišćenju nedozvoljenog minusa, otplati rata za kredit ili lizing ili neizmirivanju dugovanja za kreditnu karticu, evidentira se u izveštaju Kreditnog biroa.

Kada je u pitanju istorija klijenata koja se vodi kod Kreditnog biroa, važno je znati da se svaki podatak o docnji u otplati dugovanja prema poslovnoj banci ne briše onog momenta kada se dug izmiri, već ostaje zabeležen kao aktivni podatak u naredne tri godine.

Kreditne kartice mogu se koristiti za plaćanje na odloženo bez kamate, ili za plaćanje na rate – naravno, ukoliko kartica ima te opcije. Konkretno, charge (čardž) kartica omogućava da klijent kupuje i plaća tokom meseca, a da novac uplati tek na kraju meseca, a installment (instolment) je plaćanje na rate pomoću kartica, u okviru kojeg robu ili uslugu korisnik kreditne kartice otplaćuje u određenom broju jednakih mesečnih delova.

Kod nekih kartica se kamata obračunava na svaku transakciju odmah od dana zaduženja, i dospeva na naplatu prvog u narednom mesecu, zajedno sa kamatama na sve druge transakcije iz prethodnog perioda. Kod drugih se, pak, sa obračunom kamate kreće od prvog u narednom mesecu, što čini da kamata bude ista bez obzira na to da li je transakcija načinjena, na primer, 5. ili 25. u mesecu. Efektivna kamatna stopa je od 19 do 35 odsto, zavisno od banke, ali i od samog proizvoda, kao i od činjenice da li u toj poslovnoj banci primate redovnu zaradu ili ne.

Kada je u pitanju dozvoljeni minus, od početka ove godine je, prema podacima Udruženja banaka Srbije došlo do povećanja broja onih koji koriste ovaj, ubedljivo najskuplji, ali i najbrži vid zaduživanja kod poslovnih banaka.

U prethodnih godinu dana, koliko traje kovid kriza, a koja je značajno umanjila kako broj radnih mesta, tako i zarade zaposlenih, ukupan broj onih koji koriste dozvoljeni minus se povećao, za 244.069 korisnika. Međutim, značajno je u odnosu na pre godinu dana smanjen iznos dozvoljenog prekoračenja koji je odobren korisnicima ovog proizvoda, a samim tim i broj računa i iznosa u docnji. Bankari su, saglasno svojim pravilima, svima koji su preko tri meseca imali smanjen priliv redovnih sredstava na račun, automatski ukidali ili smanjivali dozvoljen minus, u skladu sa novim iznosima priliva. Tako nisu ni došli u situaciju da prevelik broj građana bude u kašnjenju sa ovom vrstom pozajmice, za koju bankari tvrde da je po njih najrizičnija, pa time pravdaju i previsoke kamate.

Podsećanja radi, kamate na dozvoljeni munus su na godišnjem nivou od 20 do čak 40 odsto.