Članice EU izdvajaju više novca za istraživanja, Južna Koreja dominira u svetu

Evropska unija je u 2022. godini potrošila 354 milijarde evra na istraživanje i razvoj, pokazuju nedavno objavljeni podaci Eurostata. Investicije u ovom sektoru iznosile su 2,23 odsto BDP-a, u poređenju sa 2,08 procenata u 2012. godini.

Potrošnja na istraživanje i razvoj u EU iznosila je 331 milijardu evra u 2021. godini, što je povećanje od oko 23 milijarde evra u odnosu na prethodnu godinu, prema novim finalizovanim podacima koje je Evropska komisija objavila početkom oktobra ove godine, preneo je Sciencebusiness.

Uprkos ovom nominalnom rastu, iznos potrošen na istraživanje i razvoj blago je opao između 2020. i 2021. godine, posmatrajući procenat ukupnog BDP-a – sa 2,3 na 2,27 odsto. Pretpostavlja se da bi ovaj pad intenziteta istraživanja i razvoja mogao biti rezultat oporavka BDP-a nakon njegovog smanjenja tokom pandemije Covid-19.

Tokom poslednjih nekoliko decenija EU je postavila jedan od ključnih ciljeva kojima teži, a to je podsticanje rasta nivoa ulaganja u istraživanje, kako bi se još više pojačala konkurentnost, te je u maju 2021. godine Evropska komisija usvojila Saopštenje o globalnom pristupu istraživanju i inovacijama – evropsku strategiju za međunarodnu saradnju u svetu. Ovaj dokument trebalo bi da ojača uticaj nauke i istraživanja, i da pozitivno utiče na spremnost za više izdvajanja i finansiranje projekata.

Očigledne razlike među državama članicama EU

Između 2012. i 2022. godine većina izdataka za istraživanje i razvoj realizovana je u sektoru neprofitnih instituta, što je rast sa 1,32 odsto na 1,48 procenata BDP-a ili ukupno povećanje od 12,12 odsto.

I dalje postoje ogromne razlike u intenzitetu istraživanja i razvoja među državama članicama EU, što se vidi u njegovom učešću u BDP-u.

Belgija je na prvom mestu po izdvajanju za R&D, i to sa 3,44 odsto udela u BDP-u, zatim sledi Švedska sa 3,4 odsto, Austrija sa 3,2 i Nemačka sa 3,12 procenata BDP-a.

Slede Finska sa 2,95 odsto, potom Danska sa 2,76 i Holandija sa 2,3 odsto.

Interesantno je da Francuska, druga ekonomija Evrope, za istraživanje i razvoj izdvaja 2,18 odsto BDP-a, a odmah iza nje se nalazi Slovenija sa 2,11 procenata.

Slede Češka (1,96 odsto učešća u BDP-u), Estonija (1,88), Portugal (1,71), Grčka (1,48), Poljska (1,46), Španija (1,44), Hrvatska (1,43)…

Zemlje koje su se, prema podacima Eurostata, našle ispod jednog procenta su Luksemburg i Slovačka sa po 0,8 odsto, Irska sa 0,76, Bugarska i Kipar sa 0,77, Letonija 0,75, Malta 0,65 i Rumunija sa 0,46, kao poslednja od zemalja članica EU.

Od država koje nisu članice EU, po izdvajanju za razvoj i istraživanje na prvom mestu je Švajcarska, potom sledi Island sa 2,66 i Norveška sa 1,59 odsto.

Zemlje kandidati za članstvo u EU beleže sledeće rezultate: Turska 1,4 odsto BDP-a, Srbija 0,97 odsto, Crna Gora 0,5, Severna Makedonija 0,37, i na kraju BiH sa 0,19 odsto.

Prosečan intenzitet razvoja i istraživanja u EU je ispod nivoa u Južnoj Koreji – 4,93 odsto, SAD 3,46 procenata, Japanu 3,34 odsto i Kini 2,41 procenat.

Horizont Evropa 2023-24

Evropska komisija usvojila je krajem prošle godine glavni program rada na ovom polju pod nazivom „Horizon Europe 2023-24“, i za tu namenu izdvojila sredstva vredna 13,5 milijardi evra za podršku istraživačima i inovatorima u Evropi. Oni koji su aplicirali dobili su deo novca za razne projekte i inovativna rešenja za ekološke, energetske, digitalne i geopolitičke izazove.

Ovo finansiranje je deo šireg programa Evropske unije i trebalo bi da doprinese održivom razvoju, da omogući postizanje klimatskih ciljeva, poveća energetsku otpornost i razvoj digitalnih tehnologija.

Kao deo šireg programa EU za istraživanje i inovacije u iznosu od 95,5 milijardi evra, Horizont Evrope će doprineti da EU postigne svoje klimatske ciljeve, poveća energetsku otpornost i razvije osnovne digitalne tehnologije.

Takođe će se baviti ciljanim akcijama podrške Ukrajini, jačanju ekonomske otpornosti i doprinosom održivom oporavku od pandemije Covid-19. To će pomoći da se postigne jači evropski istraživački i inovativni ekosistem, uključujući šire učešće istraživača i inovatora širom Evrope, veću mobilnost i finansiranje istraživačke infrastrukture svetske klase.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Inovativne kompanije prihodovale više od 57 milijardi dinara u 2022. godini