Deglobalizacija ide na ruku Srbiji, ali su potrebne reforme

Godišnje okupljanje lidera u Davosu doneće, pored političkih, debate o najvećim ekonomskim izazovima današnjice, i to kroz teme obezbeđivanja privrednog rasta i novih radnih mesta, upotrebe veštačke inteligencije na korist svih, kao i postizanja klimatskih ciljeva.

„Obnavljanje poverenja“ kao simbolična parola ovogodišnjeg skupa povezana je sa onim što će sigurno biti u centru pažnje svetskih lidera, a to su – deglobalizacija, ali i ponovna izgradnja pokidanih lanaca snabdevanja, kao i politika kamatnih stopa ključnih centralnih banaka, rekao je u razgovoru za Biznis.rs predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

Svetski ekonomski forum ugostiće ove godine više od 1.600 biznis lidera, među kojima je oko 800 direktora i predsednika upravnih odbora najvažnijih globalnih kompanija i institucija, uključujući tu i šefove Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije.

Vlahović očekuje da će nastavak trenda deglobalizacije ponovo biti među ključnim temama skupa, s obzirom na to da i dalje, kako ističe, svedočimo grupisanju lanaca nabavke u sferi političkih interesa, a neizbežni su, navodi, i razgovori o tome u kom pravcu će ići politike kamatnih stopa najvažnijih centralnih banaka sveta.

„Verovatno će spuštanje kamatnih stopa krenuti iz SAD, odnosno od Federalnih rezervi, da bi potom tim putem krenula i Evropska centralna banka, ali sve će zavisiti od toga u kojoj meri će se ‘duh inflacije’ ponovo pojaviti. Trenutno su inflaciona očekivanja veći problem od same inflacije“, ocenjuje Vlahović.

Na kretanje inflacije uticaće cene nafte, derivata i prirodnog gasa, a na njih sukob na Bliskom Istoku koji se proširio na oblast Crvenog mora i utiče na linije snabdevanja kroz Suecki kanal.

„Smatram ipak da će eventualni uticaj na rast inflacije biti kratkoročan i očekujem da će rast cena u Evropi nastaviti da se smiruje, tako da do polovine godine bude u ciljanom koridoru koji je definisala Evropska centralna banka“, rekao nam je Vlahović.

Njegova prognoza je da će visina referentnih kamatnih stopa u 2024. sigurno početi da opada, što će pozitivno uticati na razvoj tržišta kapitala, ali i sveopštu ekonomsku aktivnost.

Podseća da se očekuje da će globalni rast u 2023. zabeležiti skromnu stopu od 2,9 odsto, za pola procentnog poena manje nego u 2022. godini, kao i da su najavljene teme privrednog rasta i kreiranja radnih mesta, kao i razvoja veštačke inteligencije usko povezane.

„Kina, koja se u 2023. suočila sa problemom brzine privrednog rasta, napravila je fantastičan rezultat upravo u domenu visokih tehnologija, pošto je višestruko povećala proizvodnju čipova. Osvaja i globalno tržište električnim automobilima, a očekuje se i da pretekne Japan prema izvozu vozila“, kaže Vlahović analizirajući „ekonomsku atmosferu“ uoči okupljanja u Davosu.

Sa druge strane, naglašava da je Indija takođe postigla sjajne rezultate zahvaljujući stranim investicijama, ali i rastu zasnovanom na znanju, tako da postaje ozbiljan takmac Kini uz tu prednost da se ne suočava sa problemom manjka radne snage i depopulacije koji mori razvijeni deo planete.

Kada je reč o Srbiji, ocenjuje da su aktuelna globalna ekonomska kretanja i dalje pozitivna po našu ekonomiju, s obzirom na to da se očekuje nastavak procesa deglobalizacije.

„To našoj i zemljama u okruženju daje šansu za priliv novih investicija, koje su posledica povlačenja kapitala sa dalekih destinacija“, ističe Vlahović.

Prema njegovim rečima, lanci nabavke evropskih kompanija će se i grupisati u Evropi, pa su i dalje u potrazi za najpovoljnijom destinacijom.

„Srbija treba da se preporuči kao poželjna i atraktivna destinacija za investiranje ekonomskom politikom i sistemskim merama„, savetuje naš sagovornik, uz podsećanje da godinama unazad imamo visoku stopu stranih investicija koja se kreće između šest i sedam odsto BDP-a, uključujući i godinu izbijanja pandemije.

„To nije i najbolji rezultat relativno posmatrano – viši udeo investicija u bruto domaćem proizvodu imaju Crna Gora i Albanija – ali gledano po vrednosti, više od polovine ukupnih stranih investicija u regionu završava u Srbiji. Sa druge strane, Srbija ostvaruje skromne stope rasta u odnosu na robusne kakve su potrebne da uhvatimo ‘priključak’ sa zemljama centralne i istočne Evrope“, objašnjava Vlahović.

Smatra da je ekonomska politika Srbije, osim bespotrebnog bacanja „novca iz helikoptera“, u suštini dobra i da ostvaruje rezultate, ali da su i dalje na delu sistemska ograničenja koja nam ne dozvoljavaju da ostvarimo visoki rast.

„U ograničenja spadaju nedovoljno kvalitetne institucije i regulatorni okvir, nezavršena restrukturiranja velikih javnih preduzeća, kao i drugih javnih sistema, poput zdravstva i obrazovanja“, kaže Vlahović i poručuje da se mora raditi na obezbeđenju jednakih uslova za sve na tržištu, uz eliminisanje privilegovanog položaja pojedinih preduzeća i izjednačavanje stranih i domaćih kompanija u pogledu položaja i prava.

„Ne zaboravimo da, dok beležimo visok priliv stranih investicija i velika kapitalna ulaganja, domaće privatne investicije stagniraju, a njihov udeo u BDP-u opada. Bez domaćih privatnih investicija teško da možemo da izgradimo zdravu i konkurentnu privredu koja može da učestvuje u svetskoj utakmici“, zaključio je Vlahović.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Neizvesnost je ključna reč Davosa