Francuska i Nemačka najtraženije zemlje za rad cirkularnih migranata

Cirkularne migracije iz perspektive politike daju trostruki rezultat. Naime, zemlja odredišta migranata ima koristi jer ima pristup fondu radne snage koji se može iskoristiti da pokrije specifične nedostatke u određenim trenucima u određenim aktivnostima. Zatim, zemlja porekla ima koristi jer prima doznake od svojih radnika u inostranstvu i može da iskoristi sve veštine koje mogu da nauče dok su odsutni.

Konačno, i sami migranti imaju koristi jer zarađuju više nego što bi mogli kod kuće i mogu naučiti nove veštine u inostranstvu, napisao je za Holandsko udruženje za Ujedinjene nacije (NVVN) profesor dr Ronald Skeldon sa Univerziteta Mastriht.

„Koncept cirkularnih migracija odnosi se na situaciju u kojoj radnici privremeno odlaze iz svoje zemlje radi rada u drugoj zemlji, ali sa namerom da se vrate nakon određenog perioda. Ovaj koncept je važan za zemlje koje se suočavaju sa nedostatkom radne snage u određenim sektorima, ali žele da spreče dugoročni odlazak radnika iz zemlje“, kaže za Biznis.rs docent dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Evropska unija je ovo pitanje regulisala pre svega kroz zakonodavstvo o slobodnom kretanju radnika, a to znači da oni koji dolaze iz drugih zemalja EU imaju pravo da rade bez potrebe za posebnom dozvolom.

Međutim, kako kaže naš sagovornik, postoji nekoliko programa i inicijativa koje podržavaju koncept cirkularnih migracija, kao što su programi mobilnosti radnika i programi za zapošljavanje mladih.

„EU takođe promoviše koncept cirkularnih migracija kao deo šireg pristupa upravljanju migracijama, koji uključuje i mehanizme za sprečavanje nezakonite migracije i zaštitu prava migranata. To uključuje razvoj mehanizama za regrutaciju i selekciju migranata, kao i pružanje podrške u pogledu obrazovanja, obuke i integracije u društvo i tržište rada. Konačno, važno je napomenuti da svaka zemlja EU ima svoje specifičnosti u pogledu koncepta cirkularnih migracija i da odluke o ovom pitanju uglavnom zavise od nacionalnih prioriteta i potreba“, ističe Mijušković.

Države članice EU imaju potrebu za radnom snagom u određenom sektorima, ali postoji i humanitarni aspekt u zapošljavanju migranata, naročito kod onih koji su na neki način primorani da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih nepredviđenih i teških okolnosti.

„Zapošljavanje može pružiti ekonomsku stabilnost i pomoći u integraciji u novu zajednicu. Međutim, važno je imati na umu da politike i odluke o zapošljavanju migranata mogu biti kontroverzne i imati različite implikacije. Neke zemlje EU su se suočile sa kritikama zbog iskorišćavanja migranata kao jeftine radne snage ili zbog nedovoljne zaštite njihovih radnih prava. Zbog toga je važno pratiti razvoj situacije i videti kako će ova inicijativa biti realizovana u praksi“, ističe naš sagovornik i dodaje da su Francuska i Nemačka dve najtraženije zemlje u Evropi kada su u pitanju cirkularne migracije.

Docent Mijušković kaže da su u Francuskoj cirkularne migracije bile prisutne decenijama, uglavnom u sektorima kao što su poljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo.

„Međutim, u poslednjih nekoliko godina Francuska je usvojila niz restriktivnih mera u cilju smanjenja migracija, što bi moglo da utiče i na cirkularne migracije. Nemačka je takođe popularna destinacija za cirkularne migrante, posebno u sektorima kao što su informacione tehnologije, inženjerstvo i građevina. Ali, i Nemačka je pooštrila uslove za dolazak migranata“, objašnjava naš sagovornik.

Poslednjih godina došlo je do modifikacije poslovanja, te su sve više zastupljeni online poslovi. Oni migrantima mogu da budu velika olakšica, jer omogućavaju rad iz bilo koje zemlje bez fizičkog prisustva.

„Neke vrste poslova, kao što su građevinski i poljoprivredni, i dalje zahtevaju fizičko prisustvo. U svakom slučaju, online poslovi su sigurno olakšali život mnogim migrantima, ali oni ne mogu potpuno zameniti potrebu za fizičkim prisustvom u nekim sektorima, što može uticati na cirkularne migracije“, kaže dr Mijušković.

Senegalci na španskim farmama tokom sezone žetve

Najsvežiji primer cirkularnih migracija dolazi iz Španije, Naime, ova zemlja širi svoj program na prvu podsaharsku afričku zemlju, dovodeći najmanje 100 ljudi iz Senegala da rade na farmama tokom sezone žetve, rekao je izvor iz španske vlade. Program ima za cilj da ponovi uspeh 22-godišnje šeme cirkularne migracije sa Marokom u kojoj se oko 15.000 sezonskih radnika svake godine dovodi na posao u španski poljoprivredni sektor na ograničeno vreme pre povratka svojim kućama, preneo je Reuters.

Španija koristi programe cirkularne migracije kako bi obuzdala ilegalnu migraciju, dok istovremeno pokriva nedostatak radne snage u svom ključnom poljoprivrednom sektoru, rekao je drugi izvor iz vlade.

„Senegalski plan“ usledio je nakon pilot programa sa Hondurasom koji je 2022. privukao 250 radnika. Ove godine je do 415 radnika iz Hondurasa i 102 iz Ekvadora došlo da bere bobice, ostajući u proseku pet meseci.

Španija se decenijama bori sa ilegalnom migracijom iz Senegala, te je tako 2006. godine dolazak više od 30.000 senegalskih migranata na Kanarska ostrva rešen sporazumom o povećanju budnosti granične policije EU o brodovima koji napuštaju Dakar u zamenu za pomoć i obavezu da primi legalne radnike, piše Reuters.

Iako bi cirkularne migracije mogle biti korisne u smanjenju ilegalne migracije, mogu se zloupotrebiti ako se ne sprovode pažljivo, upozorava docent dr Mijušković.

„Na primer, radnici koji putuju između zemalja mogu se suočiti sa lošim radnim uslovima, niskim platama i nedostatkom pristupa zdravstvenoj usluzi. Takođe, ako poslodavci ne poštuju propise o radu može doći do zlostavljanja radnika, uključujući prisilni rad i trgovinu ljudima. Stoga, iako cirkularne migracije mogu biti korisne u smanjenju ilegalne migracije, treba sprovesti pažljivu regulaciju i nadzor kako bi se osigurao pošten i pravedan tretman radnika koji učestvuju u programima cirkularnih migracija“, smatra naš sagovornik.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Cirkularni migranti mogu biti odgovor na manjak radne snage