Goldman Sachs predviđa ukidanje politike nulte tolerancije na Covid-19 do aprila

Goldman Sachs procenjuje da će Kina okončati politiku nulte tolerancije na virus Covid-19 pre aprila 2023. godine, ranije nego što se očekuje, te da je moguće da će ukidanje mera biti ispraćeno nemirima, uzimajući u obzir da su strože kontrole podstakle proteste širom zemlje.

Banka procenjuje da je mogućnost da se Kina ponovo otvori pre drugog kvratala sledeće godine 30 odsto, navela je u belešci Huej Šan (Hui Shan), glavni ekonomista Goldman Sachs-a za Kinu.

“Centralna vlada uskoro bi se mogla naći u situaciji da bira između širenja karantina i širenja zaraze”, napisala je ona. Lokalne vlasti su se borile da suzbiju širenje virusa primenjujući najnovije mere koje zahtevaju konkretniji pristup.

Politika nulte tolerancije na Covid-19 teško pogađa kinesku ekonomiju. Strože mere koje utiču, kako na kretanje ljudi, tako i na poslovnu aktivnost, usporavaju privredni rast zemlje, a u velikim gradovima poput Pekinga i Šangaja dovele su i do masovnih demonstracija u toku vikenda piše Bloomberg.

Kineske akcije su na azijskim berzama imale najgori performans jer su ulagači, zabrinuti da bi protesti mogli da dovedu do još veće nestabilnosti kada je u pitanju otvaranje zemlje, odlučili da smanje broj deonica koje poseduju. Referentni CSI 300 indeks izgubio je 2,8 odsto vrednosti na jutarnjem trgovanju, što je najbrži tempo pada u više od mesec dana. Vrednost kineske nacionalne valute je pala za 1,1 odsto, pa je trenutni kurs 7, 2435 juana prema dolaru, što je najveća deprecijacija još od maja. 

Huej navodi da pogoršanje situacije sa virusom predstavlja rizik i kada je u pitanju prognoza rasta banke u četvrtom kvartalu. U jednom od najvećih svetskih zajmodavaca predviđaju da će bruto domaći proizvod ove godine porasti za tri odsto, nešto ispod procene od 3,3 odsto koju su dali ekonomisti istraživanju koje je sproveo Bloomberg.

Protestanti traže ostavku predsednika

U toku vikenda širom Kine započeli su protesti protiv pandemijskih restrikcija koji su, kako piše The Guardian, “najveći talas građanske neposlušnosti od kada je Si Đinpring (Xi Jinping) došao na vlast”.

Stanovnici Pekinga, Šangaja, Čengdua, Vuhana i Guangdžoua izašli su na ulice nakon požara u stambenom kompleksu do koga je prošle nedelje došlo na zapadu zemlje u kome je stradalo najmanje 10 osoba. pokazuje video-snimak objavljen na društvenim mrežama. 

Protestanti u Šangaju su zahtevali da Si Đinping sa Komunističkom partijom napusti vladajuću poziciju, prenosi Deutshe Welle. 

Kako piše Bloomberg, način na koji će predsednik Kine odgovoriti na proteste odrediće budućnost zemlje. Brzo ukidanje politike nulte tolerancije na Covid-19 moglo bi dovesti do većeg broja zaraženih, čime bi Sijevi napori da se kineski odgovor na pandemiju postavi kao superiorniji od odgovora Zapada bili potkopani. 

Policija je razbila demonstracije suzavcem, ali su se protestanti vratili nekoliko sati kasnije. U toku noći izvršeno više hapšenja praćenih primenom sile. Snimci pokazuju da je među uhapšenima i pretučenima i reporter medijske kuće BBC Ed Lorens (Ed Lawrence).

Čini se da su kineske vlasti za sada odlučile da dopuste demonstrantima da izraze svoje nezadovoljstvo, dok s druge strane koriste svoju moć da kontrolišu internet komunikaciju kako bi otežali organizaciju. Policija je u nedelju u Šangaju i Pekingu zabarikadirala ulice, a demonstranti i posmatrači su agresivno potiskivani.