Inflacija u februaru šest odsto, ali novo povećanje kamata neizvesno

Porast cena u SAD ponovo je usporen u februaru i godišnja stopa inflacije je opala, ali nad izveštajem o inflaciji nadvila se senka krize bankarskog sektora uoči sastanka Federalnih rezervi iduće nedelje kada će biti doneta odluka o narednom povećanju kamatnih stopa.

Cene u februaru bile su za šest odsto više nego pre godinu dana, što je manje od godišnje stope od 6,4 odsto u januaru i znatno niže od vrhunca inflacije od 9,1 procenat u junu, prenosi Guardian. Između januara i februara cene su porasle za 0,4 odsto jer su poskupeli stanovanje i hrana.

Za Fed, mesečni indeks potrošačkih cena (CPI) koji meri cenu korpe usluga i roba, bio je glavni podatak u odlučivanju o podizanju kamatnih stopa tokom prošle godine. Podsetimo, od prošlog marta kamate su porasle sa nula na 4,5 i 4,75 odsto, što je najviši nivo od 2007. godine.

Tokom prošle nedelje računica Feda dramatično se izmenila, nakon bankrota banke SVB i gubitka 200 milijardi dolara kojii je proizveo burne posledice koje još traju. To sada predstavlja veliku prepreku za predsednika Feda Džeroma Pauela (Jerome Powell) koji se podizanjem kamatnih stopa uporno bori protiv inflacije.

Prošle nedelje Pauel je rekao u svedočenju u Konresu SAD, da je pred zemljom još „dug put“ smanjenja inflacije, nagoveštavajući da će Fed ne samo povećavati kamatne stope narednih meseci, nego i da će to činiti agresivno. Pauel je istakao da nije zadovoljan malim padom inflacije u januaru, koji je u vezi sa podacima koji pokazuju snažno tržište rada i robusnu potrošnju.

Podaci o inflaciji bili su uglavnom presudni faktor u računici Feda pred odlučivanje o povećanju kamatnih stopa, ali kolaps banke SVB otvara pitanje koliko daleko je Fed spreman da ide da bi ukrotio inflaciju. Iako godišnja stopa inflacije nastavlja da pokazuje opadajući trend, ona je daleko iznad ciljanih dva odsto.

Ne treba gubiti iz vida da su nevolje banke SVB i drugih banaka počele sa povećanjem kamatnih stopa. Banka je ulagala u obveznice koje imaju inverznu vezu sa kamatnim stopama, pa je njihova vrednost opadala uporedo sa rastom kamatnih stopa. Likvidnost banke bila je dodatno ugrožena smanjenjem aktivnosti i zarade u velikim tehnološkim firmama.

Ekonomski stručnjaci predviđaju da zbog debakla banke SVB, Fed neće menjati kamatne stope, što bi verovatno potreslo tržišta. Bilo kako bilo, odluka je prepuštena Pauelu i Fedovom Odboru za otvoreno tržište koji će naredni put zasedati 21. i 22. marta.

Nakon bankrota SVB i verovatnoj propasti još nekih banaka, Wall Street je podeljen oko toga da li će Fed nastaviti sa još jednim povećanjem stope za 0,25 odsto ili će se u potpunosti odreći povećanja. Očekivanja za visinu terminalne stope, koja je u jednom trenutku procenjena na 5,5 odsto, takođe je revidirana naniže, prenosi Financial Times. Nakon februarskih podatak o inflaciji, investitori ne očekuju veće povećanje.