Kontrola Meseca prilično skup i rizičan poduhvat

Kina pretenduje da pojača svoja istraživanja na Mesecu, pa su Sjedinjene Američke Države zabrinute zbog ovih težnji njihovog konkurenta na globalnom nivou, pre svega u ekonomskom smislu.

Administrator NASA Bil Nelson (Bill Nelson) izrazio je bojazan zbog kineskih ciljeva u svemiru, a posebno zbog toga što bi Kina na neki način zatražila vlasništvo nad Mesecom i sprečila druge zemlje da ga istražuju. On je istakao svoju zabrinutost kako bi Kina mogla da stigne na Mesec pre njegove agencije i da bi, dok je tamo, čak mogla da zahteva delove površine Zemljinog prirodnog satelita kao svoju teritoriju.

“To je činjenica: mi smo u svemirskoj trci“, rekao je Nelson za Politico. “I istina je da je bolje da pazimo da ne stignu do važnih pozicija na Mesecu pod maskom naučnog istraživanja.

Ovo nije prvi put da Nelson upozorava, to je činio i polovinom prošle godine, a te tvrdnje je kineska administracija odbacila, preneo je Reuters. Ipak, obe nacije rade na tome da se što više ustale na Mesecu, i jedna nadasve bezazlena igra može da odvede u neku novu vrstu sukoba, u budućnosti.

Naime, Kina je 2019. godine postala prva zemlja koja je spustila svemirski brod na drugu stranu Meseca. Iste godine, Kina i Rusija najavile su zajedničke planove za osvajanje Južnog pola Meseca do 2026. godine, a pojedini kineski zvaničnici nameravaju da do 2027. izgrade stalnu Međunarodnu stanicu za istraživanje Meseca sa posadom, piše istraživački portal Converastion.

Naučnici koji su se bavili ovom temom naglasili su da bi poduhvat osvajanja Meseca od bilo koje države, pa i Kine, bio finansijski veoma zahtevan, te da bi tehnološki zahtevi bili zastrašujući i izazvali enormne troškove.

Istovremeno, postavlja se pitanje da li bi bilo kojoj velikoj sili u ovom trenutku, kada je svet ušao u velike podele, bilo isplativo da ulaže bilo koji deo novca svojih već okrnjenih budžeta u detaljnija istraživanja i osvajanja Zemljinog satelita.

Koliko Kina ulaže u svemir?

Kina ne štedi novac kada su u pitanju aktivnosti u svemiru. Još pre dve godine imala je ukupno 55 orbitalnih lansiranja, što je za četiri više od Sjedinjenih Američkih Država. Kina je takođe među prve tri države sveta u raspoređivanju svemirskih letelica za 2021. godinu.

Kineska državna svemirska kompanija StarNet planira megakonstelaciju od 12.992 satelita, a zemlja je skoro završila izgradnju svemirske stanice Tiangong.

Odlazak na Mesec je skup, ističu analitičari, a „preuzimanje“ Meseca koštalo bi mnogo više. Kineski svemirski budžet procenjen je na 13 milijardi američkih dolara u 2020. godini i samo je upola manji od onog koji je imala NASA.

I SAD i Kina povećale su svoje svemirske budžete u 2020. godini – SAD za 5,6 odsto, a Kina za 17,1 procenat u poređenju sa prethodnom godinom. Ali čak i sa povećanom potrošnjom čini se da Kina ne ulaže novac potreban da izvrši skupu, smelu i neizvesnu misiju „preuzimanja“ Meseca.

Navodi se i to da bi kinesko preuzimanje kontrole nad nekim delom Meseca bila rizična, skupa i krajnje provokativna akcija. Kina bi rizikovala da dodatno naruši svoj međunarodni imidž kršenjem međunarodnog prava i mogla bi da izazove odmazdu.

Nedostatak saradnje između SAD i Kine u istraživanju svemira posebno je opasan u eri u kojoj kosmos postaje sve gušći, piše Bloomberg. Milijarderi poput Ilona Maska (Elon Musk) i Džefa Bezosa (Jeff Bezos), zajedno sa tržištima u razvoju kao što su Ruanda i Filipini, lansiraju sve više satelita kako bi premostili digitalni jaz i istražili komercijalne mogućnosti.

Ulozi su još veći kada su u pitanju SAD i Kina, koje podižu ekonomske barijere u ime nacionalne bezbednosti, dok se ideološke podele šire zbog pandemije, političke represije i sada rata Vladimira Putina. Njihova nesposobnost da sarađuju u svemiru rizikuje ne samo trku u naoružanju, već i sukobe oko izvlačenja potencijalno stotina milijardi dolara vrednih resursa na Mesecu.

Kina želi strateški vredne pozicije na Mesecu

Sa površinom od skoro 14,6 miliona kvadratnih milja (39 miliona kvadratnih kilometara) – ili skoro pet puta većom od površine Australije – svaka kontrola Meseca bila bi privremena i lokalizovana.

Što je verovatnije, Kina bi mogla da pokuša da obezbedi kontrolu nad određenim lunarnim oblastima koje su strateški vredne, kao što su lunarni krateri sa većom koncentracijom vodenog leda. Led na Mesecu je važan jer će ljudima obezbediti vodu koja ne bi trebalo da se otprema sa Zemlje. Led takođe može poslužiti kao vitalni izvor kiseonika i vodonika, koji bi se mogli koristiti kao gorivo za rakete. Ukratko, vodeni led je neophodan za obezbeđivanje dugoročne održivosti i preživljavanja bilo koje misije na Mesec ili dalje.

Obezbeđivanje i sprovođenje kontrole strateških lunarnih oblasti zahtevalo bi značajna finansijska ulaganja i dugoročne napore. I nijedna zemlja to ne bi mogla da uradi, a da svi to ne primete.