Meko prizemljenje u SAD i strah od stagflacije u EU

Američki Fed i Evropska centralna banka prošle nedelje su povukli racionalne poteze, iako su oni potpuno suprotni – Federalne rezerve su „pauzirale“ rast referentne kamatne stope, koja je ostala u rasponu od 5,25 do 5,5 odsto, dok je ECB svoje ključne kamate povećala za još 25 baznih poena, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović.

Naš sagovornik objašnjava da iza septembarskih odluka stoje različiti motivi, s obzirom na to da Fed, za razliku od Evropske centralne banke, inflaciju drži pod kontrolom. Živanović smatra da je bilo očigledno da Fed ovoga puta neće podići ključnu kamatnu stopu, uprkos činjenici da su, kako ističe, očekivanja struke bila podeljena, a analitičari pretežno ukazivali na nastavak trenda njenog rasta.

„Inflatorni trend je prelomljen, prilike u bankarskom sektoru su – bar za sada – stabilizovane, a stopa nezaposlenosti nije alarmantno visoka. Nadanja da će se sve rešiti konzervativnim metodom permanentnog podizanja ključne kamatne stope stavljena su pod lupu, a monetarne vlasti SAD su se odlučile za politiku ‘mekog prizemljenja‘, smatrajući da bi daljim monetarnim zatezanjem poslale loše signale tržištu u smislu straha od ponovnog rasta inflacije i time otvorile prostor za potencijalne recesione efekte, destabilizaciju bankarskog sistema i povećanje stepena nezaposlenosti“, objašnjava sagovonik Biznis.rs.

On naglašava da su Federalne rezerve sa septembarskog zasedanja poslale signal da inflaciju drže pod kontrolom, otvarajući prostor za ponovno buđenje privredne konjukture.

„Rizik od rasta cena nafte i gasa, iako postoji, SAD mnogo manje ugrožava od ostatka sveta, prevashodno Evropsku uniju. Uostalom, ukoliko se inflatorne sekvence i ponove do kraja godine, reperna kamatna stopa će ponovo biti podignuta – za to je ostavljen prostor i moguće je da će to one i učiniti još jednom“, zaključio je profesor Živanović.

„Istočni faktor“ i evropska inflacija

Odluci Evropske centralne banke da ipak poveća kamatne stope na glavne operacije refinansiranja, graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju prethodila je nezapamćena podeljenost među profesionalnim prognozerima koji su u gotovo jednakom broju „tipovali“ na obe opcije.

Do pauze u zatezanju kaiša nije došlo ni posle devet uzastopnih povećanja, a profesor Živanović ocenjuje da je i to bio očekivan i racionalan izbor u situaciji u kojoj je jasno da se kontinentalna inflacija teško drži pod kontrolom i da postoje strahovi da se njen rast može intenzivirati, poguran cenama energenata do čije eskalacije upravo može doći kako dolaze i hladniji dani.

„Za razliku od SAD, gde se inflacija uglavnom javlja u formatu inflacije tražnje, u EU bi na njen oblik u perspektivi dominantno mogao da utiče jako nenaklonjen ‘istočni faktor’. Cene nafte i gasa, nova energetska matrica i ‘rezervne kopije’ lanaca snabdevanja svakako su najveće pretnje. Situacija sa cenama hrane takođe je vrlo volatilna i nije ospokojavajuća„, upozorava Branko Živanović, uz podsećanje da se paralelno beleže povećana nezaposlenost i recesione sekvence.

Zato je, prema njegovom mišljenju, Evropska centralna banka za razliku od Feda izabrala strategiju „oštrijeg prizemljenja“, u strahu od stagflacije. Živanović je, takođe, uveren da je i centralna banka evrozone svesna da je najteže kad novac ‘umire’, odnosno gubi svoje funkcije usled nekontrolisane inflacije.

„Međutim, lično sam mišljenja da je EU još uvek daleko od pojave stagflacije i visokog indeksa mizerije, koga čine zbir stopa inflacije i nezaposlenosti. Za očekivati je da će ECB nastaviti sa ovakvom politikom, i u perspektivi češće i više puta podizati svoju repernu kamatnu stopu u odnosu na Fed“, prognozira Živanović u razgovoru za Biznis.rs.