Neočekivani savezi i isprepletani interesi na tržištu nafte

Predsednički izbori u SAD u novembru ključni su politički događaj ove godine, koji bi umnogome trebalo da odredi dalji tok kriza i ratova u svetu. Njihov uticaj neće mimoići ni globalno naftno tržište, budući da su SAD najveći proizvođač nafte u svetu.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić naveo je u izjavi za Biznis.rs da su izbori u SAD samo jedan od faktora geopolitičke bitke u kojoj je nafta jedno od važnih oružja.

Izbori za predsednika Rusije, koja je treća po proizvodnji nafte u svetu, biće održani u martu, ali ne očekuje se da će oni biti neizvesni. Aktuelni predsednik Vladimir Putin praktično neće imati konkurenciju, tako da se sa velikom verovatnoćom očekuje njegov treći uzastopni šestogodišnji mandat.

Kada je reč o Venecueli, ova zemlja proizvodi značajno manje nafte od pomenute dve, ali tamo će takođe biti održani predsednički izbori ove godine. Njihov datum biće naknadno određen.

„Meni je interesantna uloga Venecuele, koja je bila na pragu rata sa SAD, ali to se nekako smirilo“, rekao je Savić.

„Ne očekujem da će to značajno poremetiti situaciju u svetu. Iz prostog razloga što je situacija do te mere komplikovana da više ništa nije neočekivano i ništa nije jednoznačno. Rat se vodi, možemo da ga primetimo po cenama. Neće imati puno veze sa izborima, jer ko god da pobedi u SAD, slična politika će se voditi. Za Rusiju znamo ko će da pobedi, a i za Venecuelu“, naveo je naš sagovornik.

Izvoz nafte iz Venecuele porastao je u prošloj godini za 12 odsto na oko 700.000 barela dnevno, jer su SAD ublažile sankcije tamošnjem energetskom sektoru koje su uvele 2019. godine, kako bi povećale ponudu i ograničile rast cena. Izvoz nafte iz Venecuele porastao je brže od proizvodnje, a predsednik Nikolas Maduro (Nicolas Maduro) naložio je državnim kompanijama za eksploataciju nafte i gasa da započnu proizvodnju na spornoj teritoriji Esekibo u susednoj Gvajani.

Teritorijalni spor traje dugo, a zaoštrio se pre osam godina kada je kompanija ExxonMobile pronašla naftu u Esekibu. Maduro je poslao vojsku na granicu sa spornom teritorijom, a potom se oglasio Međunarodni sud pravde, koji je nadležan za arbitražu, i pozvao Venecuelu i Gvajanu da se uzdrže od akcija koje bi mogle da pogoršaju situaciju.

U analizi specijalizovanog energetskog portala OilPrice, navodi se da proglašavanjem Esekiba delom Venecuele, Maduro stvara međunarodni incident, koji će Zapad morati da reši. To, kako se navodi, daje Maduru mogućnost da pod stalnim eskalirajućim pritiskom „međunarodnog incidenta“ proglasi vanredno stanje i odloži izbore na neodređeno vreme. Kina i Iran, ali i Rusija podržavaju Madura.

SAD proizvode više nafte nego bilo koja zemlja u istoriji, 13,2 miliona barela dnevno, javio je CNN prošlog meseca, pozivajući se na zvanične podatke američke Uprave za energetske informacije (EIA). Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) pretekla je tako po proizvodnji nafte prethodnu administraciju Donalda Trampa (Donald Trump), koja je dostigla 13,1 miliona barela dnevno.

Upravo je Tramp kritikovao Bajdena zbog navodnog uništavanja domaće naftne industrije radi ekoloških ciljeva, zahtevajući od njega da pojača proizvodnu. Bajden se uporedo našao i pod snažnim kritikama ekoloških aktivista koji traže prekid eksploatacije fosilnih goriva.

Prognoze govore sa će SAD u izbornoj 2024. godini nastaviti da obaraju svetske rekorde u proizvodnji nafte, što je logično, jer se tako štite od rasta cena nafte i benzina. To je od ključnog značaja za kontolisanje inflacije i standard građana.

„SAD su počele više da koriste uljane škriljce, savladale su tehnologiju koja nije skupa, ali prljava jeste. Na nesreću Amerike, drugi deo sveta, koji kontroliše veće rezerve nafte, razume da je jedini način za suprotstavljanje Zapadu (SAD) preko nafte i gasa. Imamo neočekivane saveze koji se dešavaju između Saudijske Arabije i Irana, a posebno saradnju Rusije i Saudijske Arabije. Puno godina Saudijska Arabija je važila kao najveći saveznik SAD na tom području. Sada Rijad vodi, pre svega, politiku u svom interesu“, ocenio je profesor Savić.

Prema rečima našeg sagovornika, Kina koja je uz SAD najveći potrošač nafte u svetu i najveći uvoznik, diktira puno toga na naftnom tržištu. Iako Kina često deluje u sinergiji sa Rusijom i Saudijskom Arabijom, nasuprot SAD, ona takođe vodi računa o cenama.

„Dakle tu se SAD i Kina slažu. Interesi su im podudarni. To je prvi put u novijoj ljudskoj istoriji da postoji mnogo više frontova. To za svet uopšte nije loše, iako jeste izvor velike nestabilnosti, ali sa druge strane svako mora da razmišlja o onom drugom“, zaključio je Savić.