Opada tržišni udeo evropskih i japanskih proizvođača automobila

Kineska automobilska industrija beleži snažan prodor na strana tržišta, od Evrope do jugoistočne Azije, što sve više pritiska velike svetske proizvođače kao što su Toyota Motor i Volkswagen. Istovremeno, situacija na domaćem tržištu je potpuno drugačija, prodaja automobila u Kini kontinuirano pada, dok su višegodišnji cenovni rat i slaba potrošačka tražnja doveli do velikog viška proizvodnih kapaciteta.

Prodaja automobila u Kini pala je u julu za 20 odsto, na 1,47 miliona vozila, što je već deseti uzastopni mesec pada. Istovremeno, izvoz je porastao čak 88 odsto, na 923.000 vozila. Iako statistika izvoza uključuje i strane proizvođače koji proizvode automobile u Kini, trend je sličan i kod domaćih kompanija, dvocifreni pad prodaje u Kini prati snažan rast izvoza, prenosi Reuters.

Zbog slabije domaće tražnje, kineski proizvođači imaju sve veći ekonomski podsticaj da se šire u inostranstvu. U prvih šest meseci ove godine domaća prodaja pala je za 2,3 miliona vozila, odnosno 20 odsto, dok je izvoz porastao 71 odsto. Analitičari smatraju da bi domaće tržište moglo da se stabilizuje krajem avgusta i tokom septembra, ali se ne očekuje brz oporavak u obliku slova V.

Primer je BYD, koji je u prvih sedam meseci godine zabeležio pad domaće prodaje od 35 odsto, ali je to nadoknadio rastom prodaje u inostranstvu od 79 odsto. Brazil i Velika Britanija postali su njegova najveća pojedinačna tržišta izvan Kine. Za kineske proizvođače globalno širenje tako sve više postaje ne samo strateška ambicija već i način da iskoriste višak proizvodnih kapaciteta i pronađu novu tražnju.

Najveći pritisak oseća se u Evropi, posebno među japanskim proizvođačima. Udeo kineskih proizvođača na evropskom tržištu putničkih automobila povećan je sa samo tri odsto pre četiri godine na 16 odsto u prvom kvartalu 2026, dok je udeo japanskih kompanija ostao oko 12 odsto. Razlika je još izraženija kod električnih automobila, kineski brendovi čine gotovo četvrtinu evropskih isporuka električnih vozila, dok japanski proizvođači imaju manje od pet odsto.

Kineska prednost pritom nije samo u nižim cenama, već obuhvata elektrifikaciju, baterije, softver, pametne funkcije, veličinu lanca snabdevanja i veoma brz razvoj novih modela. Kineske kompanije sve više grade i fabrike u Evropi, umesto da se oslanjaju isključivo na izvoz. Counterpoint očekuje da će kineski brendovi do 2030. zauzeti više od 20 odsto ukupnog evropskog tržišta putničkih automobila i čak 29 odsto tržišta električnih vozila, dok bi carine mogle da uspore taj proces, ali teško da će ga preokrenuti.