Pauel: Vreme je za smanjenje kamatnih stopa

Sa inflacijom koja je skoro savladana i tržištem rada koje se hladi, Federalne rezerve su spremne da počnu sa snižavanjem ključne kamatne stope sa trenutnog najvišeg nivoa u poslednje 23 godine, najavio je u petak nihov predsednik Džerom Pauel (Jerome Powell).

„Došlo je vreme da se politika prilagodi. Pravac je jasan, a vreme i tempo smanjenja kamatnih stopa zavisiće od dolazećih podataka, razvoja perspektive i ravnoteže rizika“, rekao je Pauel u svom uvodnom govoru na godišnjoj ekonomskoj konferenciji Feda u Džekson Holu, u Vajomingu, prenosi AP.

Iako Pauel nije rekao kada će smanjenje kamatnih stopa početi niti koliko će biti veliko, investitori, ali i šira javnost, očekuju da će Fed najaviti skromno smanjenje referentne stope za četvrtinu procenta na sastanku u septembru.

Njegovo pominjanje višestrukih smanjenja kamatnih stopa bilo je jedini nagoveštaj da je serija smanjenja verovatna, kako su ekonomisti i predviđali. Pauel je naglasio da se inflacija, nakon najgoreg skoka cena u poslednje četiri decenije, sada čini uglavnom pod kontrolom: „Moje poverenje je poraslo“ rekao je Pauel dodajući „da je inflacija na održivom putu ka godišnjoj stopi od dva odsto“.

Prema referentnoj meri Feda, inflacija je prošlog meseca pala na 2,5 odsto, daleko ispod vrhunca od 7,1 odsto pre dve godine i samo nešto iznad ciljanog nivoa centralne banke od dva procenta. Pauel je takođe rekao da bi smanjenje kamatnih stopa trebalo da održi rast ekonomije i podrži zapošljavanje, koje je prošlog meseca usporeno.

Nastavak ekonomskog rasta mogao bi da podrži predsedničku kampanju potpredsednice Kamale Haris (Kamala Harris), iako većina Amerikanaca izražava nezadovoljstvo ekonomskim rezultatima aktuelne administracije, uglavnom zbog toga što su prosečne cene i dalje daleko iznad nivoa pre pandemije. „Učinićemo sve što možemo da podržimo snažno tržište rada dok postižemo dalji napredak ka stabilnosti cena“, obećao je predsednik Feda.

Smanjenje kamatnih stopa sredinom septembra, manje od dva meseca pre predsedničkih izbora, moglo bi doneti i neželjenu političku pažnju Fedu, koji nastoji da izbegne uplitanje u politiku tokom izbornih godina. Bivši predsednik Donald Tramp (Donald Trump) upozorio je nedavno da Fed ne bi trebalo da smanjuje kamatne stope uoči izbora, jer bi to išlo na ruku njegovoj protivkandidatkinji.

Međutim, Pauel je više puta naglasio da će centralna banka donositi odluke o kamatnim stopama isključivo na osnovu ekonomskih podataka, bez obzira na politički kalendar. U svom govoru, Pauel je rekao da je Fed sve više zabrinut zbog usporavanja zapošljavanja i rastuće stope nezaposlenosti, iako i dalje želi da vidi dalji pad inflacije. Ta dvostruka pažnja zamenila je prethodni jedinstveni fokus Feda na inflaciju.

U nekoj vrsti trijumfalnog govora, Pauel je istakao da je Fed uspeo da savlada visoku inflaciju bez izazivanja recesije ili naglog rasta stope nezaposlenosti, što su mnogi ekonomisti dugo predviđali. Predsednik Feda pripisao je taj rezultat ublažavanju poremećaja u lancima snabdevanja i tržištima rada izazvanih pandemijom, kao i smanjenju broja slobodnih radnih mesta, što je omogućilo usporavanje rasta plata.

Finansijska tržišta pozitivno su reagovala na Pauelov govor, pa je S&P 500 indeks porastao za više od jedan odsto u roku od pet minuta nakon objave transkripta, dok su prinosi na dvogodišnje i desetogodišnje obveznice američkog trezora pali za oko pet baznih poena (0,05 odsto). Niži prinosi znače vrednije obveznice.

Godišnje obraćanje predsednika američke centralne banke na skupu u Džekson Holu smatra se najvažnijim govorom, jer donosi razjašnjenja u pogledu toga kako američka centralna banka planira da pristupi monetarnoj politici u budućnosti. Džerom Pauel, kojeg je imenovao Donald Tramp, na funkciji glavnog centralnog bankara SAD je do 2026. godine.

Ovogodišnji samit pod nazivom „Preispitivanje efikasnosti i transmisije monetarne politike“ dolazi u ključnom trenutku za Fed, dok se investitori pripremaju za prvo smanjenje kamatnih stopa posle više od četiri godine. Fed je počeo da povećava kamatne stope 2022. godine kao odgovor na naglo rastuću inflaciju, kada je godišnja inflacija merena indeksom potrošačkih cena (CPI) dostigla vrhunac od 9,1 odsto u junu te godine, što je najviši nivo u poslednjih 40 godina.

Međutim, inflacija se od tada ublažila, pa je julska inflacija CPI iznosila 2,9 procenata. S obzirom na to da Fed funkcioniše po dvostrukom mandatu kako bi osigurao stabilne cene i maksimalnu zaposlenost, sada je usmerio pažnju na tržište rada, jer je stopa nezaposlenosti prošlog meseca porasla na najviši nivo od 2021. godine, ocenjuju stručnjaci.