Podmorski kablovi u Ormuskom moreuzu pod velikim rizikom

Iran je prošle nedelje upozorio da su podmorski kablovi u Ormuskom moreuzu ranjiva tačka digitalne ekonomije regiona, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućih napada na kritičnu infrastrukturu.

Ovaj uski morski prolaz, koji je već ključno usko grlo za globalne isporuke nafte, podjednako je važan i za digitalni svet. Više optičkih kablova prostire se morskim dnom moreuza, povezujući zemlje od Indije i jugoistočne Azije do Evrope preko zalivskih država i Egipta.

Podmorski kablovi su optički ili električni kablovi postavljeni na morsko dno radi prenosa podataka i električne energije. Oni prenose oko 99 odsto svetskog internet saobraćaja, prema podacima Međunarodne unije za telekomunikacije (International Telecommunication Union – ITU), specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija za digitalne tehnologije, piše Reuters.

Kablovi takođe prenose telekomunikacije i električnu energiju između država i od ključnog su značaja za klaud usluge i onlajn komunikaciju.

„Oštećeni kablovi znače usporavanje interneta ili prekide rada, poremećaje u elektronskoj trgovini, kašnjenje finansijskih transakcija… i ekonomske posledice svih tih poremećaja“, rekla je geopolitička i energetska analitičarka Maša Kotkin (Masha Kotkin).

Zalivske države, posebno Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, ulažu milijarde dolara u veštačku inteligenciju i digitalnu infrastrukturu kako bi diverzifikovale svoje ekonomije i smanjile zavisnost od nafte. Obe zemlje osnovale su nacionalne AI kompanije koje pružaju usluge klijentima širom regiona — a sve zavise od podmorskih kablova za ultrabrzi prenos podataka.

Među glavnim kablovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz nalaze se Asia-Africa-Europe 1 (AAE-1), koji povezuje jugoistočnu Aziju sa Evropom preko Egipta, sa pristupnim tačkama u UAE, Omanu, Kataru i Saudijskoj Arabiji; mreža FALCON, koja povezuje Indiju i Šri Lanku sa zalivskim državama, Sudanom i Egiptom; kao i Gulf Bridge International Cable System, koji povezuje sve zalivske zemlje uključujući Iran. Dodatne mreže su u izgradnji, uključujući sistem koji predvodi katarski Ooredoo, objašnjeno je u analizi agencije Reuters.

Koji su rizici?

Iako je ukupna dužina podmorskih kablova značajno porasla između 2014. i 2025. godine, broj kvarova ostao je stabilan na oko 150 do 200 incidenata godišnje, prema podacima Međunarodnog komiteta za zaštitu kablova (International Cable Protection Committee – ICPC). Sabotaže koje sponzorišu države ostaju rizik, ali 70 do 80 odsto kvarova izazivaju slučajne ljudske aktivnosti — pre svega ribarenje i sidra brodova, navode ICPC i stručnjaci.

Među ostalim rizicima su podmorske struje, zemljotresi, podmorski vulkani i tajfuni, rekao je Alan Moldin (Alan Mauldin), direktor istraživanja u telekomunikacionoj istraživačkoj firmi TeleGeography. Industrija na to odgovara zakopavanjem kablova, njihovim ojačavanjem i pažljivim izborom bezbednih ruta, dodao je.

Rat sa Iranom, koji se približava trećem mesecu, izazvao je nezabeležene poremećaje u globalnom snabdevanju energijom i regionalnoj infrastrukturi, uključujući napade na data centre Amazon Web Servicesa u Bahreinu i UAE. Podmorski kablovi za sada su ostali pošteđeni.

Međutim, postoji indirektan rizik od toga da oštećeni brodovi slučajno zakače kablove vukući sidra.

„U situaciji aktivnih vojnih operacija povećava se rizik od nenamernog oštećenja, a što duže sukob traje, veća je verovatnoća takvih incidenata“, rekla je Kotkin. Sličan slučaj dogodio se 2024. godine, kada je trgovački brod koji su napali Huti povezani sa Iranom plutao Crvenim morem i sidrom presekao kablove.

Koliko bi eventualna oštećenja kablova uticala na povezanost zalivskih država zavisi uglavnom od toga koliko se pojedini mrežni operateri oslanjaju na njih i koje alternative imaju, navodi TeleGeography.

Nema lakog rešenja

Popravka oštećenih kablova u ratnim zonama predstavlja poseban izazov pored njihove zaštite. Iako sama fizička popravka nije previše komplikovana, odluke vlasnika brodova za popravku i osiguravajućih kuća mogu biti pod uticajem rizika od ratnih dejstava ili prisustva mina, kažu stručnjaci.

Dozvole za pristup teritorijalnim vodama predstavljaju dodatni problem. „Često je jedan od najvećih problema kod popravki upravo dobijanje dozvola za ulazak u vode gde se oštećenje nalazi. To ponekad može trajati veoma dugo i biti najveći izvor problema“, rekao je Moldin.

Nakon završetka sukoba, učesnici u industriji moraće ponovo da mapiraju morsko dno kako bi odredili bezbedne pozicije za kablove i izbegli brodove ili objekte koji su možda potonuli tokom ratnih dejstava, dodao je.

Iako eventualna oštećenja podmorskih kablova ne bi izazvala potpuni prekid komunikacija — zbog kopnenih veza — stručnjaci se slažu da satelitski sistemi nisu održiva zamena, jer ne mogu da podnesu isti obim saobraćaja i znatno su skuplji.

„Nije kao da jednostavno možete preći na satelite. To nije alternativa“, rekao je Moldin, ističući da sateliti zavise od povezivanja sa kopnenim mrežama i da su pogodniji za objekte u pokretu, poput aviona i brodova.

Mreže u niskoj Zemljinoj orbiti, poput Starlinka, „predstavljaju ‘butik’ rešenje koje trenutno nije skalabilno za milione korisnika“, dodala je Kotkin.