Rast švajcarske ekonomije najveći u poslednjih pet godina

Švajcarska privreda je u drugom kvartalu 2026. ostvarila iznenađujuće snažan rast, potvrđujući otpornost ekonomije na visoke cene energenata i neizvesnost u međunarodnoj trgovini.

BDP prilagođen za uticaj velikih sportskih događaja povećan je 1,5 odsto u odnosu na prethodni kvartal, što je najbrži tempo rasta od 2021. godine i višestruko iznad očekivanja analitičara, koji su prognozirali usporavanje rasta na svega 0,3 odsto, nakon 0,4 odsto u prvom kvartalu, piše Bloomberg.

Glavni motor ubrzanja bila je industrija, pre svega hemijska i farmaceutska proizvodnja, dok je rast zabeležen i u uslužnom sektoru.

Rezultat je posebno značajan imajući u vidu da je početkom godine švajcarski rast u velikoj meri bio oslonjen na državnu potrošnju. Sada se, međutim, vidi šire zasnovan oporavak, pri čemu se proizvodni sektor ponovo pozicionira kao jedan od ključnih nosilaca ekonomskog ciklusa. PMI za industriju je još u martu prvi put posle više od tri godine signalizirao ekspanziju, a pozitivni trend se nastavio i narednih meseci.

Otpornost Švajcarske delimično proizlazi iz njene relativno male zavisnosti od fosilnih goriva, zbog čega je energetski šok imao blaži efekat nego u mnogim drugim evropskim ekonomijama. Istovremeno, monetarna politika je ostala izrazito povoljna za privredu: Švajcarska narodna banka (SNB) drži referentnu kamatnu stopu na 0,0 procenta, dok informacije o očekivanjima unutar SNB ukazuju da bi takva politika mogla ostati na snazi sve do kraja 2027. godine, ukoliko ne dođe do novih šokova.

Važnu ulogu ima i devizno tržište. Švajcarski franak tradicionalno jača u periodima globalne neizvesnosti, jer investitori u njemu traže utočište.

To, međutim, predstavlja problem za izvoznike, pa je SNB intervenisala kako bi sprečila preterano jačanje domaće valute. Takva politika je proizvođačima, posebno izvoznicima iz industrije i farmacije, omogućila povoljnije monetarne i valutne uslove u trenutku kada su globalna trgovina i potražnja pod pritiskom.

Ipak, američka trgovinska politika ostaje jedan od najvećih rizika za švajcarski rast.

Bern je prošlog novembra postigao preliminarni dogovor sa Vašingtonom kojim bi carine bile ograničene na 15 odsto, ali sporazum još nije dobio pravno obavezujući oblik. Švajcarska zbog toga i dalje nema punu sigurnost da će dogovoreni nivo carina dugoročno važiti. S obzirom na veliki značaj izvoza za švajcarsku privredu, svaki dodatni trgovinski udar mogao bi se relativno brzo preneti na industrijsku proizvodnju i investicije.

Dodatni politički rizik predstavljaju odnosi sa Evropskom unijom, koja apsorbuje više od trećine švajcarskog izvoza. Švajcarski birači su u junu odbacili predlog desničarske Švajcarske narodne stranke o ograničavanju broja stanovnika, čime je uklonjena jedna potencijalna prepreka ekonomskom rastu. Međutim, pažnja investitora i privrede sada se sve više usmerava ka novim bilateralnim sporazumima sa EU. O njima bi građani mogli da glasaju tokom 2027. ili 2028. godine, a njihov ishod mogao bi imati značajne posledice po pristup švajcarskih kompanija evropskom tržištu.

Iako je kvartalni rezultat veoma snažan, treba biti oprezan u njegovom tumačenju. Objavljeni podatak predstavlja prvu procenu i obuhvata samo deo dostupnih sektorskih podataka, zbog čega će konačna stopa rasta verovatno biti revidirana.

Konačni podaci, uključujući detaljniju strukturu rasta, biće objavljeni 3. septembra. Dodatno, statistika je prilagođena tako da eliminiše uticaj velikih sportskih događaja, koji u Švajcarskoj mogu značajno da izobliče kvartalne pokazatelje zbog prisustva Međunarodnog olimpijskog komiteta i FIFA.

U celini, međutim, julsko-junski podaci predstavljaju značajno pozitivno iznenađenje za švajcarsku ekonomiju.

Kombinacija oporavka industrije, snažne farmaceutske i hemijske proizvodnje, niske zavisnosti od fosilnih goriva i izuzetno labave monetarne politike za sada omogućava Švajcarskoj da se bolje nosi sa spoljnim šokovima nego što bi se moglo očekivati.

Glavno pitanje za drugi deo 2026. i 2027. biće da li je ovo početak trajnijeg industrijskog oporavka ili samo snažan kvartal pre nego što efekti trgovinske neizvesnosti ponovo počnu da ograničavaju izvozno orijentisanu ekonomiju.