Rastuće cene hrane i energije istorijski utiču loše na svetsku ekonomiju, ali sada je drugačije

Od početka rata u Ukrajini efekti poremećaja u snabdevanju energentima kaskadno se šire na sve, od cena hrane, preko struje, sve do raspoloženja potrošača.

Kao odgovor na rastuće cene energenata, mnoge zemlje OECD koriste svoje strateške rezerve nafte. U stvari, SAD su od marta prodale rekordnih milion barela nafte dnevno iz ovih rezervi. Ovo je, između ostalih faktora, dovelo do aktuelnog pada cena benzina – ali to bi moglo da dovede do deficita u 2023. godini, što bi zauzvrat dovelo do novog povećanja cena.

U junskom izveštaju Svetske banke (Global Economic Prospects) navodi se da će ukrajinski sukob dovesti do usporavanja rasta sveukupne globalne ekonomije na 2,9 odsto u 2022. godini.

“Rat u Ukrajini dovodi do visokih cena robe, doprinosi poremećajima u snabdevanju i nesigurnosti u preraspodeli hrane, povećava stopu siromaštva i inflacije, dok se pogoršavaju uslovi finansiranja, kako za privredu tako i za građane. Rast na ekonomijama u razvoju ove godine biće smanjen na 3,4 procenta, ali se ni dogodine ne predviđa oporavak, odnosno povratak na ranije stope rasta, jer se očekuje rast od tri odsto”, piše u izveštaju Svetske banke (SB).

Kako se sadašnji cenovni šok poredi sa prethodnim skokovima energenata u poslednjih nekoliko decenija, u realnom smislu, meren vrednostima izraženim u današnjoj vrednosti američkog dolara?

Primera radi, tokom cenovnih šokova 2008. i 1979. godine, sirova nafta je u proseku iznosila današnjih 127 i 119 dolara po barelu, respektivno. Za ovu godinu SB procenjuje da će prosečna cena sirove nafte na kraju iznositi oko 93 dolara po barelu, gde se otprilike i nalazi u ovom trenutku. Podsetimo, nafta se prethodnih meseci približavala nivou i do 110 dolara po barelu.

Međutim, nije nafta jedini energent. Ovogodišnju krizu od prethodnih izdvaja to što su cene skočile za sve energente. Cene gasa u EU dostigle su rekordne vrednosti, a sve više razvijenih evropskih zemalja dalo se u potragu za ugljem kako bi nadomestilo potrebu za proizvodnjom struje, zaboravljajući preko noći svoja dosadašnja ekološka nastojanja (Nemačka, na primer).

Cene hrane su takođe porasle, što se poklapa i sa ranijim istorijskim poskupljenjima goriva.

Vođene višim ulaznim troškovima goriva, hemikalija i đubriva, predviđa se da će cene poljoprivrednih proizvoda porasti za 18 odsto u 2022. godini. U aprilu ove godine globalne cene hrane već su bile 85 odsto više nego u istom mesecu 2020. godine, uprkos otpočeloj pandemiji virusa Covid-19.

Rast cena nafte tradicionalno koincidira sa 64 odsto rasta cene hrane, zaključak je naučnog rada “Veze cenovne volatilnosti” (Energy and Food Security: Linkages through Price Volatility), kog je preneo ScienceDirect.

Kako piše SB, ove godine inflacija će biti iznad ciljenog praga svih 100 odsto posmatranih razvijenih ekonomija i 87 odsto zemalja u razvoju – objašnjenje za nešto niže učešće potonjih leži u činjenici da se za njih i inače očekuju više stope inflacije.

Ali, među najvećim izazovima današnjice je ubrzano povećavanje broja stanovnika koji imaju ograničeni pristup hrani. Najdramatičnije je u subsaharskoj Africi i južnoj Aziji.

U pomenutom delu Afrike broj ugroženih glađu porastao je s 97 na 119 miliona, a u južnoj Aziji sa 16 na 29 miliona samo tokom 2021. godine – zbog posledica pandemijske krize i pre izbijanja rata u Ukrajini.  

Čekaćemo još neko vreme za rezultate za 2022. godinu, ali oni će nesumnjivo biti – najblaže rečeno – sumorni, a čovečanstvo će se naći pred velikim ispitom humanosti.