Tramp odbacio pozive na usporavanje razvoja veštačke inteligencije

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) oštro je odbacio pozive vodećih ljudi AI industrije da država pooštri nadzor nad najnaprednijim modelima, jasno stavljajući trku sa Kinom i ekonomske koristi od razvoja veštačke inteligencije ispred strahovanja javnosti. Na društvenim mrežama je tvrdio da iza upozorenja o opasnostima AI stoji „bolesna zavera“ čiji je cilj da se razvoj tehnologije zaustavi, a kritičare je optužio da prave novu verziju onoga što naziva prevarom oko klimatskih promena. Istovremeno je ponovo stao u odbranu izgradnje velikih data centara, iako oni sve više nailaze na otpor lokalnih zajednica.

Tramp je tokom samo jednog dana više puta govorio o AI, što pokazuje koliko je ovo pitanje brzo postalo deo američke političke debate. U jednom trenutku je telefonom pozvao Jensena Huanga, šefa kompanije Nvidia, dok je on govorio na tehnološkom skupu u Los Anđelesu, a Huang je uključio zvučnik kako bi publika čula predsednika.

Tramp je tom prilikom poručio da „roboti neće preuzeti vlast“ i da AI neće zavladati svetom, dok je svoje stavove dodatno branio tvrdnjom da ima lično iskustvo sa tehnologijom, iako njegovi saradnici kažu da AI uglavnom koristi za pravljenje slika koje objavljuje na društvenim mrežama, prenosi CNN.

Trampov stav su tokom vikenda i ponedeljka podržali i pojedini ljudi iz njegove administracije, među njima potpredsednik Džej Di Vens (JD Vance) koji je izrazio sumnju u motive šefova AI kompanija koji sada traže veću državnu kontrolu. Vens je rekao da je neobično što kompanije koje su do sada tražile što manje državnog mešanja sada same dolaze u Vašington i traže da ih država reguliše, upozorivši da bi takvi zahtevi mogli biti svojevrsni „trojanski konj“ ako velike kompanije kroz regulaciju pokušavaju da oslabe konkurenciju. Ipak, priznao je da AI nosi stvarne rizike i da je potrebno razmotriti određene zaštitne mere.

Ovakav pristup Bele kuće sve više se sudara sa rastućim nepoverenjem Amerikanaca prema AI, posebno zbog straha da bi tehnologija mogla da uništi veliki broj radnih mesta i zbog problema koje ogromni data centri stvaraju lokalnim zajednicama.

Tramp, međutim, u brzom širenju AI vidi jedan od dokaza snage američke privrede, rast vrednosti tehnoloških kompanija podstakao je berzu, dok izgradnja data centara podstiče proizvodnju i građevinski sektor. Zato je AI nazvao „zlatnom guskom“ i očigledno ne želi da ograničenja uspore razvoj u trenutku kada SAD pokušavaju da ostvare ključnu prednost nad Kinom.

U Kongresu je raspoloženje nešto drugačije, jer postoji široka saglasnost da bi AI trebalo da dobije makar osnovna pravila bezbednosti, ali nema mnogo entuzijazma za strogu regulaciju koja bi mogla da uspori američke kompanije.

Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson (Mike Johnson) najavio je razgovore Trampa, kongresmena i predstavnika AI industrije, ali upozorava da bi previše propisa moglo da uguši inovacije i ugrozi američku prednost u odnosu na Kinu. Lider većine u Senatu Džon Tun (John Thune) takođe podržava određene „zaštitne ograde“, ali traži lagan pristup države, dok demokrata Berni Sanders (Bernie Sanders) upozorava da Kongres mora da reaguje iako je spor u donošenju odluka.

Istovremeno se priprema i američko-kineski razgovor o AI, koji bi mogao da dobije dodatni značaj tokom predstojeće posete Si Đinpinga Vašingtonu. Tramp tvrdi da Kina neće pokušavati da koči razvoj AI, dok su dve zemlje još ranije razgovarale o bezbednosnim pravilima, ali bez većeg napretka; prošle nedelje je kinesko Ministarstvo trgovine saopštilo da su se dvojica lidera dogovorila o uspostavljanju međuvladinog dijaloga o veštačkoj inteligenciji.

Tako se iza američke rasprave o tome koliko AI treba regulisati sve jasnije pojavljuje i šire pitanje: koliko bezbednosti je potrebno, a koliko ograničenja SAD smeju sebi da dopuste ako žele da ostanu ispred Kine.