Vlade zemalja G20 uložile 1.400 milijardi dolara u fosilna goriva tokom 2022.

Članice G20 prošle godine ulile su rekordne količine javnog novca u fosilna goriva uprkos tome što su obećale da će smanjiti takva ulaganja.

Količina javnog novca koji se sliva u ugalj, naftu i gas u 20 najvećih svetskih ekonomija na svetu dostigla je rekordnih 1.400 milijardi dolara 2022. godine, prema istraživačkom centru Međunarodnog instituta za održivi razvoj (IISD), iako su se svetski lideri složili da postepeno ukinu „neefikasne“ subvencije za fosilna goriva na klimatskom samitu Cop26 u Glazgovu pre dve godine.

Izveštaj dolazi uoči sastanka zemalja G20 u Delhiju sledećeg meseca koji bi mogao da postavi ton za sledeću veliku konferenciju o klimi, koja se održava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u novembru, piše The Guardian.

Ključno je da lideri stave subvencije za fosilna goriva na dnevni red, rekla je Tara Laan, viši saradnik u IISD-u i glavna autorka studije. „Ove brojke su oštar podsetnik na ogromne količine javnog novca koje vlade G20 nastavljaju da ulažu u fosilna goriva – uprkos sve razornijim uticajima klimatskih promena.”

Fosilna goriva pri sagorevanju oslobađaju zagađivače koji zagrevaju planetu i čine ekstremne vremenske prilike još gorim. Oni takođe prljaju vazduh toksinima koji oštećuju pluća i druge organe ljudi. Naučnici procenjuju da zagađenje vazduha fosilnim gorivima ubije između jednog i 10 miliona ljudi svake godine.

Ali pored ovih očiglednih šteta po društvo, vlade su dodatno podržavale proizvođače fosilnih goriva i njihove kupce javnim novcem. U izveštaju se navodi da su vlade G20 prošle godine obezbedile oko hiljadu milijardi dolara subvencija za fosilna goriva, 322 milijarde dolara investicija državnih preduzeća i 50 milijardi dolara zajmova od javnih finansijskih institucija.

Ukupan iznos je više nego dvostruko veći od onoga što su iste te vlade obezbeđivale 2019. godine, otkrili su autori studije.

Količina javnog novca koji se slivao u industriju fosilnih goriva imala je tendenciju opadanja u deceniji do 2019. godine, ali u poslednje tri godine ponovo je rasla.