Vlast i opozicija u Tel Avivu zavise od arapskih stranaka za formiranje vlade

Izlazne ankete na parlamentarnim izborima u Izraelu ne daju jasnog pobednika, jer ni blok premijera Benjamina Netanjahua ni opozicija nemaju dovoljno mandata da samostalno obezbede većinu. Prema preliminarnim procenama koje je objavio The Times of Israel, Netanjahuov blok mogao bi da osvoji 56 mesta, dok bi opozicioni savez predvođen Gadijem Ajzenkotom dobio 48. Za većinu u parlamentu od 120 poslanika potrebno je najmanje 61 mesto, pa bi pregovori o sastavljanju vlade mogli da potraju nedeljama ili mesecima.

Posebno važan rezultat ostvarile su stranke koje predstavljaju arapsko stanovništvo, a koje nisu deo nijednog od dva glavna bloka. Njima se predviđa ukupno 16 mandata, što bi moglo da ih pretvori u ključne aktere u pregovorima. Bez njihove podrške ili dogovora sa manjim strankama, ni Netanjahuov, a ni opozicioni blok teško bi mogli da obezbede parlamentarnu većinu. Ipak, mogućnost saradnje sa arapskim strankama ostaje neizvesna, jer su i Netanjahu i Ajzenkot odbacili takav savez, pozivajući se na političke i vrednosne razlike, prenosi Al Jazeera.

Opozicija je rezultate protumačila kao ozbiljan udarac za dugogodišnjeg premijera. Ajzenkot je rekao da izlazne ankete pokazuju da je javnost izgubila poverenje u Netanjahua, dok je lider opozicije Jair Lapid ocenio da je premijerov blok doživeo težak poraz.

Nasuprot tome, Gideon Sar, izraelski ministar spoljnih poslova i član Netanjahuove stranke Likud, poručio je da opozicija prerano slavi, ističući da je Likud i dalje najveća pojedinačna stranka u zemlji. Netanjahu je bio premijer skoro 19 od poslednjih 30 godina i više puta je uspevao da prebrodi političke krize.

Analitičari upozoravaju da izlazne ankete ne znače ni konačan poraz Netanjahua ni sigurnu pobedu njegovih protivnika. Palestinski politički analitičar Ehab Jabareen ocenio je da je očigledno oslabljen blok aktuelnog premijera, ali da opozicija ima ozbiljne teškoće da sastavi većinu.

Ako nijedna strana ne uspe da obezbedi podršku 61 poslanika, Netanjahu bi mogao da ostane na čelu prelazne vlade dok se nastavljaju pregovori. Konačni rezultati izbora očekuju se 4. novembra, nakon čega će predsednik Izraela Isak Hercog razgovarati sa liderima stranaka i poveriti mandat kandidatu za kojeg proceni da ima najbolje izglede da sastavi vladu. To ne mora biti lider stranke sa najviše osvojenih mandata.

Kandidat kojeg predsednik bude odredio imaće 28 dana da formira koaliciju, uz mogućnost produženja roka za još 14 dana. U tom periodu stranke će pregovarati o političkom programu, ustupcima i raspodeli ministarskih mesta. Ako ne uspe da obezbedi većinu, kandidat može pokušati da sastavi manjinsku vladu uz podršku manjih stranaka ili da pregovara o aranžmanu sa smenjivanjem premijera.

Nova vlada mora da dobije podršku većine poslanika koji glasaju na parlamentarnoj sednici, što ne mora da znači 61 glas ukoliko deo poslanika bude uzdržan.

Ako prvi kandidat ne uspe, Hercog može poveriti mandat drugom poslaniku, koji dobija 28 dana da pokuša da sastavi vladu. Ukoliko ni taj pokušaj ne uspe, većina članova Kneseta može predložiti trećeg kandidata, koji bi imao još 14 dana. Ako se politički zastoj nastavi, parlament bi bio raspušten, a novi izbori morali bi da budu raspisani u roku od 90 dana.

Do tada bi Netanjahuova vlada ostala na dužnosti u tehničkom mandatu. Izrael već ima iskustvo sa dugotrajnom političkom blokedom, kada su između aprila 2019. i marta 2020. održana tri izborna ciklusa, posle kojih su se Netanjahu i njegov tadašnji rival Beni Ganc dogovorili da se smenjuju na mestu premijera. Ta vlada se raspala godinu dana kasnije, nakon što nije uspela da usvoji budžet.

Najveća prepreka opoziciji mogla bi da bude odluka da ne sarađuje sa arapskim strankama, iako bi njihovi mandati mogli da budu presudni za formiranje vlade. Izraelski politički analitičar Asaf Ronel smatra da će drugi lideri morati da preispitaju odbijanje saradnje sa tim strankama ako žele da izbegnu nove izbore.