Zagađenje vode od ljudskih aktivnosti dramatično raste

Nedostatak vode mogao bi do sredine ovog veka da utiče na čak tri milijarde ljudi više od prvobitnih procena, uz povećano zagađenje koje čini rečne izvore „nebezbednim“ za ljude i divlje životinje, upozorili su istraživači.

Na panelu o klimatskim naukama Ujedinjenih nacija zaključeno je da se oko polovina svetske populacije trenutno suočava sa ozbiljnom nestašicom vode najmanje mesec dana godišnje i upozoreno je da su uticaji globalnog zagrevanja i rastuća potražnja ključni rizici za globalno snabdevanje.

Istovremeno, nova istraživanja naučnika u Nemačkoj i Holandiji otkrila su da zagađenje vode od ljudskih aktivnosti dramatično raste, prenosi naučni portal Phys. Naime, različitim aktivnostima ljudi oslobađaju se velike količine azota, patogena, pesticida, hemikalija i plastike u vodene sisteme.

Azot, posebno iz poljoprivrednih đubriva, doprinosi rastu algi koje mogu zagušiti vodene tokove, ugroziti morski život i ugroziti kvalitet vode, navodi se u istraživanju.

Nova studija, objavljena u časopisu Nature Communications, analizirala je rečne slivove širom sveta, koji su ključni izvori vode za piće i čvorišta za urbane i ekonomske aktivnosti. Prema kompjuterskim proračunima i modelima autora, broj podslivova odnosno manjih slivova u rekama koji se suočavaju sa ozbiljnom nestašicom vode bio je dvostruko veći nego što se mislilo 2010. godine i mogao bi da se znatno pogorša u narednim decenijama.

Oni procenjuju da se 2010. godine 2.517 podslivova u svetu suočilo sa nedostatkom vode, kada je uzet u obzir uticaj zagađenja azotom na kvalitet vode. Ta cifra bi mogla da poraste na 3.061 do 2050. godine, otkrili su istraživači, procenjujući da bi to pogodilo otprilike 6,8 do 7,8 milijardi ljudi – ili otprilike tri milijarde više nego u ranijim procenama.

Koautor ove studije Benjamin Bodirski, viši naučnik sa Potsdamskog Instituta za istraživanje uticaja klime, rekao je da je modeliranje tri različita scenarija koji su uticali na nivoe zagađenja pokazalo da „imamo izbora i možemo poboljšati situaciju“.

Bodriski je istakao da, čak i prema najoptimističnijim procenama, zagađenje azotom može ostati na „značajnim nivoima“ u važnim poljoprivrednim oblastima poput Evrope, Kine i Indije.

„Pogoršanje pristupa vodi može se zaustaviti, a u izvesnoj meri čak i preokrenuti, usvajanjem efikasnije upotrebe đubriva, kao i više vegetarijanske ishrane, i povezivanjem većeg dela globalne populacije na postrojenja za prečišćavanje vode“, rekao je Bodirski.

Metropola od 22 miliona ljudi suočava se sa velikom krizom vode

Veliki gradovi se svakodnevno se suočavaju sa nestašicom vode, ali i njenim lošim kvalitetom.

Meksiko Siti, metropola od skoro 22 miliona ljudi i jedan od najvećih gradova na svetu, suočava se sa velikom krizom vode jer se susreće sa nizom problema uključujući geografske, haotičan urbani razvoj i infrastrukturu koja popušta.

Godine neubičajeno slabih padavina, duži sušni periodi i visoke temperature prouzrokovale su „stres“ sistemu za vodu koji se već napreže da se izbori sa povećanom potražnjom, piše CNN i dodaje da su vlasti prinuđene da uvedu značajna ograničenja za vodu koja se crpi iz rezervoara.

Upozorenja zvaničnicima stižu od građana i ljudi koji se bave ovim problemom. Oni se slažu da su potrebna jasna rešenja poput boljeg tretmana otpadnih voda koji bi povećao dostupnost vode i smanjio zagađenje, dok bi sistemi za prikupljanje kišnice mogli da zahvate i tretiraju kišu, i omoguće stanovnicima da smanje svoje oslanjanje na vodovodnu mrežu ili kamione za vodu za 30 odsto.