Zemlje koje uvoze energente najranjivije

Poremećaji u snabdevanju energijom izazvani ratom u Iranu snažno će pogoditi ekonomije zemalja izvoznica nafte i gasa u Persijskom zalivu, dok će uvoznici energije poput Egipta i Jordana trpeti posledice rasta cena sirovina i mogućeg pada doznaka radnika iz zalivskih zemalja, saopštio je Međunarodni monetarni fond.

Ukupno gledano, region Bliskog istoka i severne Afrike očekuje znatno sporiji rast ove godine. Projekcija rasta realnog BDP-a smanjena je na 1,1 odsto, što je za 2,8 procenata manje u odnosu na procene pre rata, uz očekivani oporavak tek 2027. godine, navedeno je u izveštaju MMF-a o Svetskim ekonomskim izgledima iz aprila 2026.

Uticaj sukoba ne odnosi se samo na naftu i gas, već i na druge ključne proizvode iz regiona, poput đubriva, hemikalija i specijalizovanih industrijskih proizvoda. Rat takođe pogađa i neenergetske sektore, posebno avio-saobraćaj i logistiku, gde zemlje Zaliva imaju važnu globalnu ulogu.

Zemlje koje uvoze energiju posebno su ranjive jer zavise od zalivskih ekonomija i za energente i za finansijske tokove. Ukoliko se sukob produži, te države bi mogle biti dodatno pogođene.

Privredni rast zemalja članica Savet za saradnju arapskih država zaliva trebalo bi da uspori na oko dva odsto u 2026. godini, u odnosu na ranije procene od 4,3 odsto, ali se očekuje oporavak na 4,8 procenata u narednoj godini, posebno ako se poveća proizvodnja nafte i ponovo otvori Ormuski moreuz.

Saudijska Arabija bi mogla biti među manje pogođenim ekonomijama zahvaljujući mogućnosti preusmeravanja izvoza i relativno stabilnom neenergetskom sektoru. Ipak, i njen rast će usporiti na oko 3,1 odsto u 2026. godini.

MMF je poručio da će nastaviti da pruža finansijsku podršku regionu, naglašavajući da su ključni prioriteti u srednjem roku diversifikacija trgovinskih ruta, jačanje infrastrukture i bolja regionalna saradnja u oblastima hrane, vode i energije.

Zemlje u razvoju nadaju se da će njihov glas postati značajniji u pregovorima o dugu, posebno nakon pokretanja nove međunarodne inicijative zajmoprimaca predstavljene tokom prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke.

Ekonomske posledice rata na Bliskom istoku osećaju se širom sveta, od Kariba do pacifičkih ostrva. Nagli rast cena nafte doveo je do poskupljenja hrane i osnovnih potrepština, što najteže pogađa najsiromašnije slojeve stanovništva. Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od 30 miliona ljudi moglo bi da zapadne u siromaštvo zbog eskalacije sukoba.

U tom kontekstu, formiranje Platforme zajmoprimaca, inicijative država članica UN dolazi u pravom trenutku. Ovaj projekat bi trebalo da reši dugogodišnji problem naglog rasta troškova servisiranja duga u zemljama u razvoju.

Danas najsiromašnije zemlje izdvajaju gotovo četvrtinu svojih prihoda za otplatu spoljnog duga. Čak 54 države, sa ukupno 3,4 milijarde ljudi, troše više na dug nego na zdravstvo ili obrazovanje. Ukupan spoljni dug zemalja u razvoju dostigao je 11.700 milijardi dolara do 2024. godine.

Platforma je otvorena za sve zemlje zajmoprimce i omogućava im da razmenjuju iskustva, deluju zajednički i ojačaju svoju pregovaračku poziciju.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš nazvao je ovu inicijativu „probojem u globalnoj finansijskoj arhitekturi“, upoređujući je sa klubovima poverilaca poput Pariskog i Londonskog kluba.

On je istakao da zajmoprimci često nemaju ravnopravan pristup pregovorima o sopstvenim dugovima i da zbog toga plaćaju kamate koje su u proseku dvostruko više nego u razvijenim zemljama, što dodatno produbljuje globalne nejednakosti.

Rat na Bliskom istoku dodatno pogoršava situaciju usporava ekonomski rast i remeti lance snabdevanja. Nova platforma treba da pomogne zemljama da bolje upravljaju dugom, vode ravnopravnije pregovore i pošalju jasnije signale tržištu. U suštini, ova inicijativa predstavlja pokušaj da se promeni način funkcionisanja globalnog finansijskog sistema i da zemlje u razvoju dobiju veću ulogu u njegovom oblikovanju.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Pretnje globalnoj ekonomiji dolaze sa više strana