Teheran tvrdi da se dogovorio sa SAD o odmrzavanju 12 milijardi dolara, Džej Di Vens demantuje

Iran i Sjedinjene Američke Države postigli su na pregovorima u Švajcarskoj konačan dogovor o odmrzavanju 12 milijardi dolara iranske imovine koja je godinama bila blokirana u inostranstvu. Vest je saopštio predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf, koji je predvodio iransku delegaciju. Pregovori održani 21. juna, uz posredovanje Pakistana i Katara, prema rečima učesnika protekli su u pozitivnoj i konstruktivnoj atmosferi.

Prema procenama lista The Wall Street Journal, ukupna vrednost iranske imovine zamrznute širom sveta mogla bi da dostigne oko 100 milijardi dolara. Najveći deo tog novca nalazi se u Kini, gde se procenjuje da je blokirano između 20 i 50 milijardi dolara. Slede Irak sa oko 15 milijardi, zatim Indija i Južna Koreja sa po približno sedam milijardi dolara, prenosi Kommersant.

Deo iranskih sredstava blokiran je još od 1979. godine, kada je nakon Islamske revolucije tadašnji američki predsednik Džimi Karter (Jimmy Carter) zamrznuo imovinu Irana pod američkom jurisdikcijom. Tada je bilo blokirano oko 12 milijardi dolara u gotovini i zlatu, mada je veći deo tih sredstava kasnije odmrznut sporazumima iz Alžira 1981. godine, kojima je okončana talačka kriza između Vašingtona i Teherana.

Većina današnjih blokiranih sredstava potiče iz kasnijih decenija i povezana je sa američkim sankcijama i prihodima od izvoza nafte i energenata. Tako je Irak, uprkos sopstvenim velikim rezervama nafte, godinama kupovao električnu energiju iz Irana, dok su značajne sume ostale zarobljene i u Kataru, Japanu, Omanu, Luksemburgu, pa čak i u Sjedinjenim Državama. Takva situacija ozbiljno je ograničila pristup Irana prihodima od izvoza i međunarodnim finansijskim tokovima.

Politika „maksimalnog pritiska“, koju je pokrenula administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), dodatno je otežala položaj Teherana jer je uključivala i sekundarne sankcije protiv stranih banaka i kompanija koje posluju sa Iranom. Zbog toga iranske vlasti nisu ni očekivale brzo odmrzavanje celokupne imovine, već su se fokusirale na oslobađanje dela sredstava koji bi mogao da ublaži pritisak na ekonomiju.

Iranski mediji su prethodno tvrdili da je Vašington spreman da pre nastavka pregovora oslobodi prvih 12 milijardi dolara, a još toliko po završetku razgovora i postizanju konačnog sporazuma. Međutim, američki potpredsednik Džej Di Vens (JD Vance) odbacio je te navode, tvrdeći da informacije o planiranom odmrzavanju dodatnih sredstava nisu tačne. Zbog toga ostaje nejasno da li će aktuelni sporazum predstavljati početak šireg procesa normalizacije finansijskih odnosa između Vašingtona i Teherana ili tek ograničeni ustupak u okviru tekućih pregovora.